Oko 240 miliona mladih širom sveta, odnosno svaki četvrti adolescent, izjavilo je da tokom 2025. godine nije bilo fizički aktivno nijednog dana u nedelji, prema rezultatima globalne studije.
Prosek na globalnom nivou iznosio je 2,7 dana fizičke aktivnosti nedeljno i nije se promenio u periodu od 2010. do 2025. godine. Samo 14 odsto mladih, odnosno svaki sedmi adolescent, bilo je fizički aktivno svakog dana.
Devojčice sve manje aktivne kako odrastaju
Istraživanje je ukazalo i na značajne razlike među zemljama, ali i između polova. Dečaci su u 2025. godini bili znatno fizički aktivniji od devojčica. U proseku su imali tri aktivna dana nedeljno, dok je kod devojčica taj broj iznosio 2,4 dana. Fizička aktivnost devojčica opada kako odrastaju, zbog čega se razlika u odnosu na dečake dodatno povećava.
Gde su mladi najviše fizički aktivni
Istraživanje je pokazalo da, iako nijedna zemlja ne ispunjava postavljeni cilj, pojedini regioni beleže bolje rezultate od drugih.
Adolescenti u bogatijim regionima - centralnoj i istočnoj Evropi i centralnoj Aziji, istočnoj Aziji i pacifičkom regionu, kao i zapadnim zemljama sa visokim prihodima - u proseku su bili fizički aktivni četiri dana nedeljno. U tim oblastima od 6,9 do 7,7 odsto mladih nije imalo nijedan dan fizičke aktivnosti.
Najaktivniji adolescenti bili su u Finskoj, Kanadi i Srbiji, gde su u proseku imali od 4,5 do 4,8 aktivnih dana nedeljno. Najmanje fizički aktivnih mladih bilo je u Kambodži, Jordanu i Madagaskaru, sa prosekom od 1,7 do 1,9 dana.
S druge strane, u regionima u kojima preovlađuju zemlje sa niskim i srednjim prihodima, poput Latinske Amerike i Kariba, Bliskog istoka i severne Afrike, Okeanije, južne i jugoistočne Azije i podsaharske Afrike, adolescenti su u proseku bili aktivni oko dva dana nedeljno. Udeo potpuno neaktivnih mladih kretao se od 22,7 do 33,1 odsto.
Istraživanje, objavljeno u časopisu The Lancet Global Health, zasnovano je na podacima iz 389 anketa sprovedenih među 3,2 miliona adolescenata uzrasta od 11 do 17 godina u 140 zemalja. Obuhvaćeno je 59 odsto ukupne svetske populacije tog uzrasta.
Istraživači su kao dan fizičke aktivnosti računali svaki dan tokom kojeg je adolescent prijavio najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti, u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO). U obzir su uzimane aktivnosti u školi, tokom odlaska na nastavu i povratka kući, kao i u slobodno vreme.
SZO nastoji da u periodu od 2010. do 2030. godine za 15 odsto smanji udeo adolescenata koji ne dostižu preporučenih 60 minuta fizičke aktivnosti svakog od sedam dana u nedelji. Međutim, istraživanje je pokazalo da nijedna zemlja ni region nisu na putu da ostvare taj cilj, piše Juronjuz.
Autori istraživanja navode da su geografske razlike i razlike u prihodima prvenstveno posledica strukturnih faktora. Bogatije zemlje uglavnom imaju veće mogućnosti da finansiraju programe za podsticanje fizičke aktivnosti i izgrade odgovarajuću infrastrukturu, poput javnih prostora za rekreaciju i bezbednih pešačkih i biciklističkih staza. Veliki udeo fizički neaktivnih mladih pokazuje da postojeće mere ne dopiru do značajnog dela populacije, ističu autori.
Svakodnevno kretanje važno za fizički i mentalni razvoj dece
Za decu i mlade, redovno bavljenje sportom može biti važan deo zdravog odrastanja - od razvoja mišića i pravilnog držanja tela, do boljeg raspoloženja, samopouzdanja i kvalitetnijeg sna. Kada mladi sve više vremena provode prikovani za ekrane, školski sport postao je još važniji.
"Fizička aktivnost za zdravlje jednog deteta je nešto što mora da bude svakodnevica za svako dete, bez obzira da li deca imaju neke probleme ili se radi o najzdravijoj deci. Čak i deca koja se nalaze u treninzima, neophodno je da imaju određenu doziranu fizičku aktivnost. Pričamo isključivo o doziranoj fizičkoj aktivnosti, koja je neophodno da bude svakodnevna, jer fizička aktivnost utiče ne samo na zdravlje deteta, nego utiče i na njegove kognitivne sposobnosti, na motoriku, a posledično se razvijaju i određene sfere u delovima mozga kod dece. Jako utiče na celopkupni razvoj jednog deteta, jer sad postoje neke nove studije, da recimo ples i folklor, razvijaju određene delove mozga. Druge fizičke aktivnosti sa loptom razvijaju druge delove mozga, zatim postoje plivanje, postoje aktivnosti u vodi koje opet razvijaju treće aktivnosti u mozgu, delovima mozga, a da ne pričam o tome što daju opšti značaj i opšte poboljšanje za ceo organizam", rekla je za Tanjug viši strukovni fizioterapeut Aleksandra Krstić.