Mladi ljudi i žene u reproduktivnom dobu mogli bi da budu posebno izloženi zdravstenim rizicima kada se mlečni proizvodi poput sireva, jogurta i mleka, zamene sa biljnim alternativama.
Izbacivanje mlečnih proizvoda iz ishrane ne znači nužno i uravnoteženu zamenu svih hranljivih materija koje oni obezbeđuju. Velika studija sprovedena u Velikoj Britaniji pokazala je da prelazak na biljne alternative mleku, siru i jogurtu može da smanji unos joda, kalcijuma, riboflavina i vitamina B12, naročito ako proizvodi nisu obogaćeni ovim nutrijentima.
Najveću zabrinutost istraživača izaziva jod, koji je neophodan za rad štitne žlezde i proizvodnju hormona koji regulišu metabolizam, ali i podržavaju zdrav rast i razvoj mozga. Prema nalazima studije, mlade žene i žene u reproduktivnom dobu već imaju nizak unos ovog elementa, pa bi prelazak na biljne zamene mogao dodatno da pogorša situaciju.
Biljne alternative ne obezbeđuju uvek dovoljno hranljivih materija
Istraživači su analizirali 146 vrsta biljnih napitaka, 76 biljnih jogurta i 67 zamena za sir dostupnih na britanskom tržištu. Utvrdili su da je 61 odsto proizvoda obogaćeno kalcijumom, 46 odsto vitaminom B12, dok je riboflavin dodat u 19 odsto, a jod u svega 12 odsto proizvoda.
Čak i delimična zamena mlečnih proizvoda mogla bi da utiče na unos ovih hranljivih materija. Prema modelovanju zasnovanom na tipičnim nivoima obogaćivanja proizvoda na tržištu, zamena petine do trećine mlečnih proizvoda biljnim alternativama povećala bi udeo tinejdžerki sa nedovoljnim unosom joda sa 54 na 65 odsto. Kod žena starosti od 19 do 49 godina taj udeo porastao bi sa 32 na 42 odsto.
Kada bi trećina unosa mlečnih proizvoda bila zamenjena biljnim alternativama, ukupan unos joda opao bi za devet do 21 odsto, uz istovremeno smanjenje unosa kalcijuma, riboflavina i vitamina B12. U slučaju potpune zamene mlečnih proizvoda biljnim alternativama, udeo osoba sa neadekvatnim unosom joda dostigao bi 80 odsto kod tinejdžerki i 72 odsto kod žena starosti od 19 do 49 godina.
"Poznati su zdravstveni efekti nedostatka joda i zato želimo da podignemo svest o tome", rekla je dr Sara Bat, vanredna profesorka za javno zdravlje i ishranu na Univerzitetu u Sariju.
Ona je istakla da su mlade žene i žene u reproduktivnom dobu među grupama sa najnižim unosom joda, iako je reč o životnoj fazi u kojoj je ovaj element posebno važan.
Na šta treba obratiti pažnju pri izboru biljnih zamena
Ipak, prelazak na biljne alternative ne znači da će sigurno doći do nedostatka hranljivih materija, jer to zavisi i od celokupne ishrane. Pri izboru biljnih napitaka preporučuje se provera deklaracija i davanje prednosti proizvodima obogaćenim jodom. Organski biljni napici uglavnom se ne obogaćuju dodatnim hranljivim materijama, pa verovatno neće biti dobar izvor ovog elementa.
Jod se može unositi i konzumiranjem bele ribe, poput bakalara i oslića, kao i jaja, jogurta i kefira, ukoliko su deo ishrane. S druge strane, suplementi na bazi morskih algi i kelpa nisu preporučljiv izvor joda, jer njegov sadržaj u njima može značajno da varira i da bude previsok, prenosi "Gardijan".