Zagađen vazduh u Srbiji svake godine odnese oko 12.000 života, a dugotrajna izloženost štetnim česticama povećava rizik od hroničnih oboljenja i ostavlja posledice na ceo organizam.
Aerozagađenje i njegov uticaj na zdravlje bili su tema naučnog skupa održanog u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), na kojem su predstavljeni najnoviji podaci o posledicama lošeg kvaliteta vazduha, ali i mogućnosti za ublažavanje njegovog štetnog dejstva. Zbog brojnih posledica po zdravlje, zagađen vazduh ubraja se među vodeće promenljive faktore rizika.
"Jedan od ciljeva ovog naučnog skupa je bio da pokaže da to nisu samo respiratorne bolesti, upravo smo sada videli da jesu najčešće respiratorne bolesti, pošto to jeste prva brana, gde dolaze čestice, ali dalje idu kardiovaskularne bolesti, maligniteti, demencija, posebno važna, astma kod dece", kaže prof. dr Branko Beleslin, dopisni član SANU sa Klinike za kardiologiju UKCS, a piše RTS.
U našem regionu vazduh je zagađeniji nego u ostatku Evrope. U Programu zaštite vazduha navodi se podatak da u Srbiji zbog zagađenja vazduhe godišnje prerano izgubi život oko 12.000 ljudi.
"Za Srbiju kao zemlju sa vrlo visokim kardiovaskularnim opterećenjem ovo pitanje ima posebnu težinu. Ono zahteva povezivanje naučnih dokaza sa kliničkom praksom, javnozdravstvenim politikama i konkretnim merama za smanjenje izloženosti stanovništva štetnim materijama", navodi predsednik SANU, akademik Zoran Knežević.
Klimatske promene sve više utiču na kvalitet vazduha, pored sagorevanja fosilnih goriva, industrije i saobraćaja:
"Klimatske promene su tu, dešavaju se, obaraju sve rekorde. Raste temperatura, ali i sve emisije rastu zbog toplotnih talasa i velikih šumskih požara. Na zdravlje utiču i nove vrste polena, alergena, infektivnih agenasa", ističe prof. dr Zorana Jovanović Andersen sa Univerziteta u Kopenhagenu, prenosi RTS.
Najsiromašniji najizloženiji zagađenju i duvanskom dimu
Najvećem riziku od posledica zagađenog vazduha i izloženosti duvanskom dimu izloženi su najsiromašnini. Iskustva razvijenih zemalja pokazuju da mere za poboljšanje kvaliteta vazduha i kontrolu upotrebe duvana doprinose smanjenju broja obolelih od kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, produženju životnog veka i smanjenju troškova zdravstvene zaštite.