Od početka oktobra registrovana su 22 slučaja, od kojih je 18 u okviru epidemije u Boru. Dva slučaja zabeležena su u Beogradu, a po jedan u Požarevcu i na teritoriji nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica.
Pre oktobra, po jedan slučaj registrovan je u Novom Pazaru i Beogradu, u aprilu, odnosno maju, dok su tri slučaja zabeležena na teritoriji nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica tokom avgusta i septembra.
U Boru obolela i deca mlađa od godinu dana
Na teritoriji Bora od početka epidemije registrovano je 18 obolelih, dok se za još tri osobe čekaju rezultati laboratorijskih analiza. Specijalista epidemiologije Zavoda za javno zdravlje "Timok" u Zaječaru Svetlana Živković rekla je za RTS da su među obolelima i deca mlađa od godinu dana, koja još nisu dostigla uzrast za vakcinaciju.
Prvi slučaj zabeležen je kod deteta mlađeg od godinu dana koje nije bilo vakcinisano jer još nije ispunjavalo starosni uslov za imunizaciju. Nakon toga obolelo je još jedno dete istog uzrasta, a infekcija se proširila i na stariju nevakcinisanu decu, kao i na roditelje koji nisu primili vakcinu ili nisu bili potpuno vakcinisani.
Apel roditeljima da vakcinišu decu
Epidemiolozi ističu da je vakcinacija najvažnija mera za sprečavanje širenja malih boginja. Zavod za javno zdravlje "Timok", u saradnji sa Dečjim dispanzerom Doma zdravlja Bor, izvršio je reviziju vakcinalne kartoteke i pripremio spiskove dece koja ispunjavaju uslove za imunizaciju.
Roditelji dece koja su dostigla predviđeni uzrast za vakcinaciju i nemaju privremene ili trajne kontraindikacije trebalo bi da se odazovu pozivima za vakcinaciju koji se već upućuju.
Vakcinacija ne štiti samo osobu koja je primila vakcinu već doprinosi i stvaranju kolektivnog imuniteta, čime se štite i najmlađa deca koja još ne mogu da budu vakcinisana. Prema navodima epidemiološkinje, obuhvat vakcinacijom trebalo bi da bude veći od 95 odsto, a što je bliži 100 odsto, kolektivni imunitet je bolji.
Male boginje mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija
Male boginje, odnosno morbili, akutno su i veoma zarazno oboljenje koje izaziva virus malih boginja (Morbilli virus). Bolest može imati tešku kliničku sliku i dovesti do komplikacija koje u pojedinim slučajevima mogu imati i smrtni ishod.
Komplikacije se češće javljaju kod dece mlađe od pet godina, odraslih starijih od 20 godina i osoba sa različitim stanjima oslabljenog imuniteta. Među njima su upala srednjeg uva, koja se javlja kod šest do osam od 100 obolelih, i upala pluća, zabeležena kod jednog do šest od 100 obolelih. Zapaljenje mozga javlja se kod jednog do dva od 1.000 obolelih.
Jedna od retkih, ali veoma teških kasnih komplikacija jeste subakutni sklerozirajući panencefalitis, koji se može pojaviti nekoliko godina nakon infekcije virusom morbila. Značajan faktor rizika za ovu komplikaciju predstavlja obolenje u mlađem uzrastu.
Pošto se virus malih boginja veoma lako prenosi vazduhom, roditeljima dece mlađe od godinu dana savetuje se da izbegavaju masovna okupljanja, gužve i duži boravak u zatvorenim prostorijama sa većim brojem ljudi. Epidemiolozi posebno naglašavaju da su najmlađa deca osetljiva na infekciju i da ona može dovesti do ozbiljnih komplikacija, među kojima je najčešća upala pluća.