Iako se akademski život često povezuje sa stresom, anksioznošću, nedostatkom sna i brojnim obavezama, jedan problem izdvojio se kao najčešća prepreka studentima. Reč je o prokrastinaciji, odnosno odlaganju obaveza, koje je, prema rezultatima nove studije, češće prijavljivano kao problem za akademski uspeh od stresa i anksioznosti.
Istraživanje je obuhvatilo 36 različitih životnih i zdravstvenih teškoća sa kojima su se studenti suočavali tokom prethodnih 12 meseci, kao i njihov uticaj na akademski uspeh. Rezultati su zasnovani na odgovorima više od 65.000 studenata sa gotovo 100 akademskih institucija širom SAD.
Jedan problem ispred stresa i anksioznosti
Rezultati su pokazali da je 45,4 odsto studenata navelo da odlaganje obaveza negativno utiče na njihov akademski uspeh. Na drugom mestu našao se stres, koji je kao prepreku u studiranju izdvojilo 36,6 odsto ispitanika, zatim anksioznost sa 30,4 odsto, teškoće sa spavanjem sa 22 odsto i depresija sa 20 odsto.
Odlaganje obaveza je bilo i najčešće prijavljen uzrok psihičke uznemirenosti u poređenju sa drugim životnim problemima - 45,7 odsto studenata navelo je da se suočava sa ovom teškoćom, dok su akademske probleme prijavila 38,9 odsto, nezadovoljstvo ličnim izgledom 31,8 odsto, finansijske teškoće 30,8 odsto, a probleme u vezi sa karijerom 29,6 odsto ispitanika.
Posmatrano u odnosu na svih 36 problema obuhvaćenih istraživanjem, odlaganje obaveza i stres izdvojili su se kao najrasprostranjeniji. Prokrastinaciju je prijavilo 72,3 odsto studenata, a stres 73,8 odsto. Iako je stres bio češći, autori smatraju da su rezultati dovoljno bliski da se ova dva problema mogu posmatrati kao povezana.
Ipak, činjenica da se odlaganje obaveza našlo na vrhu liste delimično se može objasniti time što je reč o veoma čestoj pojavi. Kada su rezultati posmatrani samo među studentima koji su prijavili određeni problem, pokazalo se da prokrastinacija nije uvek imala najveći uticaj na akademski uspeh.
Jedan od izuzetaka bio je ADHD - ukupno 12,9 odsto ispitanika navelo je da im ovaj poremećaj utiče na akademski uspeh, a među studentima koji su ga iskusili taj udeo iznosio je 64,1 odsto. Poređenja radi, među onima koji su prijavili prokrastinaciju, 62,7 odsto navelo je da ono utiče na njihove akademske rezultate.
ADHD se, međutim, našao niže na ukupnoj listi jer ga je prijavilo znatno manje studenata - 20,2 odsto, u poređenju sa 72,3 odsto onih koji su naveli prokrastinaciju.
Začarani krug problema
Istraživanje ukazuje i na to da se različite teškoće sa kojima se studenti suočavaju često preklapaju i mogu međusobno da utiču jedna na drugu.
Stres je, na primer, bio najčešće prijavljen problem, dok je odlaganje obaveza izdvojeno kao najčešći uzrok psihičke uznenirenosti. Istovremeno, prokrastinacija može biti posledica stresa, anksioznosti ili nedostatka sna, ali i dodatno da pogorša ove probleme.
Kao primer takve povratne sprege, autori navode situaciju u kojoj student odlaže izvršavanje zadatka, zbog čega oseća sve veći stres. To zatim narušava njegov san, što može dovesti do daljeg odlaganja obaveza.
Posledice mogu da se osete i nakon diplomiranja
Problemi sa odlaganjem obaveza ne moraju da prestanu završetkom studija. Istraživanja ukazuju na to da ova navika može imati dugoročne posledice i po profesionalni razvoj i visinu prihoda.
Studija iz 2013. godine, koja se bavila prokrastinacijom na radnom mestu, pokazala je da je svako povećanje od jednog poena na skali odugovlačenja od pet poena bilo povezano sa približno 15.000 američkih dolara manjim prosečnim prihodom. Istraživači su sugerisali da bi odugovlačenje moglo biti najvažnija osobina ličnosti povezana sa visinom prihoda, mada je moguće da je slaganje sa drugima odmah iza njega po značaju.