Plavi safir sa Cejlona, koji je bio ugrađen u narukvicu ruske carice udovice Marije Fjodorovne, majke cara Nikolaja II, prodat je na aukciji u Ženevi za više od 4,1 milion švajcarskih franaka, odnosno 4.420.780 evra. Aukcijska kuća "Sotbi" saopštila je da je postignuta cena znatno viša od očekivane.
Dragulj koji je nosila carica Marija Fjodorovna
Carica Marija Fjodorovna nosila je narukvicu sa safirom i dijamantima na balu u Zimskom dvorcu 1903. godine. Ta svečanost smatra se poslednjim velikim spektaklom carske Rusije, a ovekovečena je i na nekim od najznačajnijih slika sa dvora Romanovih.
Nakon Ruske revolucije, safir je zabeležen u inventaru carskog blaga, pre nego što je uvršten u rasprodaju dragocenosti koju je organizovala sovjetska vlada. Safir je potom prešao u kolekciju operske pevačice, pripadnice visokog društva i kolekcionarke Gane Valske pre nego što ga je kupio "Kartje".
"Kartje je" 2015. godine kreirao narukvicu koja trenutno sadrži dragi kamen. Narukvica se može transformisati, jer se safir može zameniti graviranim gorskim kristalom ukrašenim dijamantima trouglastog oblika.
Safir težak 197,80 karata, oblikovan poput jastuka, verovatno potiče iz Mogulskog carstva u južnoj Aziji. Do ruskih carskih draguljara stigao je u 19. veku i predstavlja jedan od najznačajnijih sačuvanih dragulja sa ruskog dvora.
Relativno malo dragog kamenja za koje je dokumentovano da su pripadali Romanovima je danas identifikovano, saopštila je aukcijska kuća Sotbi, što ovaj dragulj čini "jednim od najznačajnijih sačuvanih svedoka sjaja dinastije Romanov".
Pre aukcije procenjivalo se da bi mogao da dostigne cenu između 850.000 i 1,7 miliona švajcarskih franaka, odnosno od 920.000 do 1.841.321 evra. Ipak, konačna cena bila je višestruko veća od gornje granice procene. Dragulj je kupio privatni kolekcionar čiji identitet nije objavljen.
Šta se dogodilo sa blagom Romanovih
Dragocenosti ruske carske porodice tokom burnih istorijskih događaja prošle su kroz brojne promene i neizvesnosti. Deo nakita i drugih vrednih predmeta premeštan je tokom ratova, dok su nakon Ruske revolucije mnoge dragocenosti prodate, a neke su završile u privatnim kolekcijama širom sveta.
Za vreme Prvog svetskog rata, dragocenosti porodice Romanov iz Brilijantske sobe Zimskog dvorca u Sankt Peterburgu prebačene su u Moskvu. Transport je organizovan u žurbi, bez popisa predmeta i zvanične potvrde o primopredaji, zbog čega do danas nije utvrđeno da li je deo carskog blaga nestao upravo tokom tog prenosa.
Nakon revolucije, nove vlasti započele su prodaju dragocenosti carske porodice. Pojedini predmeti našli su se u inostranstvu, među njima i Faberžeova jaja. Od 36 jaja koja su dospela u Evropu i Ameriku, 19 je kasnije otkupljeno i vraćeno u Rusiju. Deset se danas nalazi u Moskovskom kremlju, dok je preostalih devet deo privatne kolekcije Viktora Vekselberga.
Od ukupno 18 tijara i kruna koje su pripadale Romanovima, sačuvana su svega četiri primerka. Među najraskošnijim dragocenostima bila je Velika carska kruna, napravljena za Katarinu Drugu, ukrašena sa 4.936 dijamanata, velikim crvenim spinelom i 75 krupnih bisera. Original nije dostupan javnosti, pa je u Dijamantskom fondu u Moskvi izložena njegova optička kopija. Još jedan od najvrednijih predmeta ove zbirke jeste dijadema Marije Fjodorovne, supruge ruskog cara Pavla I.