Oslobađanje od negativnih emocija nakon sukoba nije jednostavno. U zavisnosti od situacije, postoji nekoliko stavki kojim se možemo voditi i postepeno ''izlečiti'' od neprijatnog iskustva sa drugom osobom.
Nakon inicijalnih emotivnih reakcija, vreme je za ''isceljenje''. Međutim, kako uopšte započeti takav pozitivan proces kada negativnost situacije i dalje predstavlja veliki teret? Tada je vreme za racionalizaciju sopstvenih osećanja, kao i za analizu tuđih. Emocije često imaju određeno objašnjenje i svrhu, tako da konflikt sa drugom osobom ujedno može biti izvor nekoliko dobrih životnih lekcija o međuljudskim odnosima.
Oproštaj nije uvek neophodan
Jedan od velikih razloga za emotivni teret nakon konflikta je iščekivanje izvinjenja ili konačnog raskida odnosa, kako bi život mogao da ''ide dalje''. Međutim, to više šteti situaciji nego što isprva deluje, jer u mnogim slučajevima se takav oproštaj nikada ne dogodi. Zbog toga ostaje samo negativna uspomena, a priželjkivanje sentimentalnog kraja predstavlja samo još jedan emotivni teret.
Čekanje ''zaključka'' koji se možda neće dogoditi će biti samo još jedna vrsta razočarenja. Umesto toga, bolje je prihvatiti da nije potrebno ''zaokružiti'' kraj svakog odnosa. Konflikti se dešavaju, a ljudi se nekada razdvoje bez određenog objašnjenja. Iako može biti bolno i neprijatno, i dalje predstavlja neizbežan deo života.
Nije potrebno nositi svačiju bol i traume
Kada je u pitanju ljubav prema nekome, bilo da je romantična, platonska ili prema članu porodice, lako je biti vezan za drugog i svaki aspekt njegove ličnosti. Uz to dolaze mnogi pozitivni, ali i negativni elementi.
Imati saosećanje i brigu za voljenu osobu je dobra stvar, ali ne i kada zbog toga dolazi do narušavanja sopstvenog emotivnog stanja ili čak mentalnog zdravlja. Pomoći drugome je neophodno za zdrav odnos, a i mnogi žele da usreće osobu do koje im je stalo. Ipak, postoje određene granice. Ako pojedinac sebe ne stavlja na prvo mesto, teret tuđih problema, ispovesti ili čak trauma, može postati poteškoća. Zaštititi sebe nikada nije sebično, već je ključ zdravog uma, a samim time i odnosa s drugima.
Nije moguće dopasti se svima
Koliko god neko pokušava da udovolji drugima i prilagodi se svačijim željama, nekada to nije dovoljno za izgradnju dobrog i zdravog odnosa. Uživati svačije poverenje i biti simpatičan svakome koga upoznamo, jednostavno nije realno. Postoji na stotine različitih razloga zašto odnos sa drugom osobom ne može biti gladak.
Uzrok može biti loše prethodno iskustvo sa njima, zbog kojeg nije moguće popraviti prvobitni utisak. Drugačiji razlog može biti zbog nečeg poput ljubomore ili zavisti, koja se pokazuje kroz neprijatne interakcije, pasivnu agresiju... Na kraju, možda konkretan razlog zaista ne postoji i energije dve osobe se jednostavno ne poklapaju.
Da, nije moguće dopadati se svakome, ali to ne bi trebalo ni da bude cilj. Bolje pitanje je: da li se ova osoba dopada nama? Bez obzira da li je odgovor afirmativan ili ne, povremena analiza svojih osećanja po tom pitanju može dosta otkriti o sopstvenoj ličnosti, kao i lakše prihvatanje činjenice da nije potrebno biti ''najvoljenija'' osoba u prostoriji.
Ljubav ''na daljinu''
Voleti drugu osobu nikada ne mora da predstavlja stres, kao ni da dovede do zapostavljanja sebe i sopstvenog mira. Kada zaista ne preostaje ništa drugo nego raskidanje odnosa, ne bi trebalo osećati krivicu.
Moguće je i dalje voleti nekoga, ali i štititi sebe u isto vreme. Forsiranje ljubavi, pomirenja i sl. skoro nikada nije pravi odgovor na nestabilne međuljudske odnose, pogotovo kada postanu previše toksični i iscrpljujući. Pored toga, nije potrebno biti ''zlopamtilo'', već i dalje negovati pozitivna osećanja vezana za određenu osobu, ali ako je zdravije držati ih na distanci, onda je to bolji izbor.