Jedan od najviših spomenika sveta i Rusije, već treću deceniju privlači veliki broj turista, dok kod stanovnika Moskve izaziva veoma oprečne emocije - jedni smatraju da je umetničko delo skulptora Zuraba Ceretelija oskrnavilo izgled centralnog dela Moskve, a drugi sa divljenjem posmatraju giganta koji je postavljen na veštačkom ostrvu na ušću reke Moskve i Vodootvodnog kanala.
Bez obzira na neslavno deseto mesto na spisku najružnijih građevina sveta po verziji sajta "Virtuelni turista", ovaj spomenik prestavlja pravo remek delo. Sačinjen je iz tri zasebna dela: osnove okružene fontanama na koju je postavljen spomenik, osnovne konstrukcije od nerđajućeg čelika na koju su naknadno pripojeni elementi brodova od bronze i figure Petra I koji u rukama drži zlatni svitak, a čitav proces sklapanja konstrukcije trajao je nešto kraće od godinu dana.
Petar I ili Kolumbo?
Zvaničan naziv ovog spomenika, iako ga svi znaju kao spomenik Petru I zapravo je "U čast tristogodišnjice ruske flote", a upravo je njegov naziv jedan od razloga zbog čega stanovnici Moskve gaje negativne emocije kada je ovaj spomenik u pitanju. Naime, još prilikom otvaranja spomenika, u medijima se pojavila informacija kako je ova jedinstvena inženjerska konstrukcija koja se izrađivala tokom devedesetih godina prošlog veka zapravo bila namenjena obeležavanju petstogodišnjice otkrivanja američkog kontinenta, a da je na samom spomeniku prvobitno bio prikazan moreplovac Kristofer Kolumbo. Ipak, nakon što je 1992. godine prodaja spomenika Amerikancima propala, a Cereteli ostao "praznih ruku" rešio je brže bolje da prepravi Kolumbovu figuru u lik ruskog imperatora. Naravno, sam Cereteli kao i gradski čelnici demantovali su ove glasine.
Nelogičnosti prilikom izrade koje dovode u zabludu
Jedna od najvećih nelogičnosti koja se vezuje za ovaj spomenik, a koja naročito izaziva podsmeh poznavalaca morske istorije i pasioniranih ljubitelja brodogradnje, leži u njegovoj konstrukciji: takozvane "rostre", trofeji sa neprijateljskih brodova na ovom spomeniku (koji su se prilikom pobeđivanja protivnika skidale sa protivničkih brodova) ukrašene su ruskim simbolima - Andrejevskom zastavom. Vodeći se time da se ispod broda na kome stoji Petar I nalaze brodovi sa ruskim simbolima, zaključak je da se Petar I borio protiv ruske flote.
Još jedna nelogičnost vezana za Andrejevsku zastavu jeste njena pozicija - po pravilu se ona kači na kormilo broda, a ovo pravilo je ispoštovano samo na brodu na kome stoji Petar I.
Peticije za uklanjanje spomenika
Od kako je postavljen, spomenik Petru I tema je ne samo kritika, već i brojnih peticija koje su građani Moskve potpisivali kako bi se, po njihovim rečima ovo ruglo uklonilo sa Krimskog keja. Prema podacima dobijenim u anketama, čak 50 procenata građana Moskve bilo je za uklanjanje, a sporovi nisu utihnuli ni nakon mnogo godina. Osim što ga smatraju ruglom, mnogi Moskovljani ga nazivaju "brkatim džinom", "čudkom" pa čak i"nakazom".
Sa spomenikom su se borili ne samo putem peticija - kruže glasine da su čak pokušavali i da ga miniraju. Nakon ostavke moskovskog gradonačelnika Jurija Lužkova predloženo je da se spomenik prenese u Sankt Peterburg, a žitelji ovog grada sa podsmehom su se "zahvalili" i odbili ovaj predlog, navodeći da u njihovom gradu već postoji jedno delo ovog umetnika i da im drugo ne treba ni u vidu poklona.
Uprkos kritikama i nezadovoljstvu jednog dela stanovnika Moskve, ovaj spomenik svakako ima i svoje poštovaoce, predstavlja simbol devedesetih godina ruske prestonice a i dalje je jedno omiljenih mesta turista.