U studiji je ispitano preko devedeset hiljada žena i muškaraca, koji su se pridružili ''UK Biobanki'' (UK Biobank) , organizaciji za praćenje ljudskog ravoja u odnosu na genetske predispozicije i uticaje životne sredine. Nosili su aparat koji je pratio njihov nivo kretanja u toku jedne nedelje. Naučnici su analizirali učestalost, kao i vremenski raspored fizičkih aktivnosti.
Proveravali su stopu smrtnosti učesnika čak i do sedam godina nakon eksperimenta i upoređivali broj preminulih u odnosu na frekventost i vremenski period kretanja. Prva, kao i možda očekivana razlika, je da oni koji su redovno trenirali (bez obzira na doba dana) su u proseku živeli duže od onih koji nisu imali nikakvu rekreaciju.
Ipak, unutar navedene statistike, posebno se izdvajaju oni koji su vežbali u poslepodnevnim satima. U grupi onih koji su uglavnom vežbali između 11 i 17 časova bio je manji procenat preminulih od srčanih bolesti i drugih uzroka (ne uključujući rak), nego oni koji su vežbali pre 11 ili posle 17 časova. Takođe, zanimljiva slučajnost je da se u navedenom vremenskom periodu prijavljuje najmanje srčanih udara u toku godine.
Benefiti popodnevnog vežbanja su se najviše primetili kod muškaraca i kod starijih osoba. Ipak, sigurno je da fizička akivnost određena prema popodnevnom vremenskom rasporedu može biti korisna za svakoga, bez obzira na pol i godine.
Iako popodnevni trenizni za rezultat mogu imati i produžetak života, i jutranji i večernji treninzi imaju i svoje benefite. Prema mnogim statistikama, jutarnje vežbanje značajno pomaže u mršavljenju i gubljenju masti, dok večernje pomaže u poboljšavanju izdržljivosti, snage, a treninzi mogu trajati duže i biti pažljivije odrađeni.
Naučnici i fitnes stručnjaci smatraju da je redovan režim treninga i fizičke aktivnosti veoma važan, kao i da se benefiti uvek mogu videti. Promena intenziteta i vremena treninga mogu vremenom pokazati određene dobrobiti, ali nisu presudne stavke, već je sama navika učestale rekreacije ono što je najvažnije.