Napokon se završio dan, svi ste u krevetima, dug dan je iza vas, ali vaš tinejdžer dobija naprasnu želju da ispriča šta se desilo tog dana i šta je neko od njegovih drugova/drugarica uradio. Ima tremu od pismenog, jer je profesorka stroga i ne zna šta da radi. A i video je one patike za koje ste mu rekli, pa ne zna da li da ih proba...i dok vi umorno i pospano gledate kako da spustite glavu na jastuk, on/ona ne prestaje sa iznošenjem najnovijih detalja. Vaš tinejdžer otvara svoju dušu, mami i tati koje nije ni primetio čitavog dana!
Fenomen "otvaranja" tinejdžera i kasnih razgovora sa roditeljima, pokušali su da objasne mnogi psiholozi. Prvo, kako kažu, postoje biološki razlozi zašto tinejdžeri postaju naprasno pričljivi uveče, a za koje su krivi hormoni i razvojne promene. "Tokom adolescencije, naša deca se pretvaraju u sove. Njihov bioritam se menja i oni sve kasnije odlaze na spavanje", smatra doktor Loren Kervin, psiholog koja proučava ponašanje mladih i tinejdžera.
Sa druge strane, tu su i praktični razlozi, jer su deca zauzeta tokom dana mnoštvom obaveza: škola, domaći, prijatelji, treninzi...i nemaju vremena za razgovore sa roditeljima. I treća stvar, kako navode psiholozi, je da napokon imaju vašu nepodeljenu pažnju, jer ste i vi završili svoje svakodnevne obaveze.
Ova otvorenost i iskrenost prema roditeljima znači da dom smatraju sigurnim mestom, i da još uvek imaju vas kao sigurnu luku gde mogu da budu baš onakvi kakvi jesu. Nema više socijalnih pritisaka, pa u kući mogu da se otvore i verbalno i emotivno svojim roditeljima.
Pitanje je kako da umorni roditelj na kraju dana usmeri ove razgovore? Umesto da ih požurujete i skraćujete priču, pustite ih da vode razgovor, da oni budu ti koji će iznositi teme i odrediti dužinu razgovora. Ne zaboraviti da je tema koju su pokrenuli ono što ih trenutno muči ili ono što im je najvažnije. Čak i da je u pitanju neka za roditelja trivijalna tema za razgovor, ne zaboraviti da je i ta tema način na koji tinejdžer želi da se poveže sa svojim roditeljem.
Kako navode psiholozi koji rade sa tinejdžerima, ova grupa mladih voli kasne razgovore i zbog toga što tada roditelji imaju manje pitanja, a više i bolje slušaju. Ne žele svi tinejdžeri razgovor sa svojim roditeljima preko dana i kada su direktno pitani, već će mnogi izneti svoje nedoumice uveče ili možda za vikend. Nekada adolescentima treba malo više vremena da obrade u svojoj glavi neku temu o kojoj žele da razgovaraju.
Naravno, čak ni najprisutniji roditelj ne može biti uvek prisutan za svaku dečju temu a to, kako smatraju psiholozi, i nije neophodno. Tinejdžer se može obratiti nastavnicima, rođacima, trenerima ili drugim odraslim osobama koje su uključene u njegovo odrastanje, u slučaju da je nekada roditelj nedostupan iz nekog razloga.
Kako povezanost sa odraslim osobama pomaže tinejdžeru da zadrži mentalno zdravlje? Artikulišući emocije, tražeći pomoć da reši neku nedoumicu ili problem, tinejdžer uspeva da prevaziće potencijalna loša raspoloženja i stanja. Naravno, u nekim slučajevima ne uspevaju da se reše trenutni problemi samo u razgovoru sa bliskim ljudima, već je potrebno angažovati i stručnu pomoć. Ukoliko je uz stručnu pomoć tu i pomoć roditelja, onda će se tinejdžer lako izboriti sa svim što se može javiti u ovom izazovnom periodu.