Kaćuša - pesma uz koju plaču Rusi i Srbi
Iako je prva asocija na istoiimeno oružje, ovo je pesma o ljubavi, o devojci Kaćuši koja je izašla na strmu obalu i zapevala pesmu svom dragom da se bezbedno vrati kući sa fronta, obećavajući mu da će ga ona čekati. Nastala je ne tako davno, 1938. godine, baš u trenutku kada je inspiracija potpuno napustila autora Mihaila Isakovskog, koji se, kako se i sam prisećao, našao u "ćorsokaku" - šta dalje raditi sa glavnom junakinjom pesme, nije znao. Sasvim slučajno on se susreo sa kompozitorom Matvejem Blanterom, sa kojim se nedavno pre toga upoznao, i požalio kako je počeo da piše stihove, ali da ima kreativno zatišje. Čuvši stihove, Blanter se oduševio toliko, da više ni o čemu nije mogao da razmišlja, osim o "Kaćuši"! Pod jakim utiskom, brže bolje je pohitao da napiše muziku i sirotog Isakovskog stavio pred svršen čin, jer započeta pesma mora dobiti svoj epilog.
Ostatak stihova diktirao je život - u vazduhu se sve više osećao "miris" rata: sovjetska vojska branila se od napada japanske vojske u bici kod jezera Hasan. Baš zato devojka Kaćuša šalje pozdrave vojniku koji stoji na straži na samoj granici Otadžbine. Isakovski i Blanter uspeli su da izbegnu krajnosti - sa jedne strane, u pesmi nije bilo nikakve patetike, dok je sa druge strane svaka strofa odisala velikom tugom i bolom: vojniče, čuvaj zemlju i pamti da te kod kuće čeka devojka koja veruje da ćeš poraziti svakog neprijatelja i bezbedno se vratiti bližnjima. Autori pesme sa entuzijazmom pevaju o ljubavi i vernosti, istovremeno izazivajući i patriotska osećanja i ponos, podsećajući i na odanost vojnoj dužnosti, na odbranu svoje otadžbine.
"Kaćuša" - pesma koja je poznata širom sveta i koja na prve taktove asocira na Rusiju i pobedu u Velikom Otadžbinskom ratu, sa pravom se može nazivati himnom svih pripadnika vojske. Ova emotivna ruska narodna pesma bliska je svim generacijama, a svako ko je makar jednom obukao vojničko odelo, uz ovu pesmu osetio se kao "vojnik na dalekoj granici" koji sa nestrpljenjem čeka pozdrave od svoje "Kaćuše".
Ipak, nežna "Kaćuša" nije uvek tako nežna: budući da je ova pesma predstavljala veliku pokretačku snagu u borbama protiv nacista, po njoj je dobio svoje ime smrtonosni sovjetski višecevni lanser raketa, prvo raketno artiljerijsko oružje na svetu i jedno od najpoznatijih artiljerijskih naoružanja Crvene armije.
"Kaćuša" oborila s nogu čak i Nemce
"Kaćuša" je pokoravala ne samo ruska, već i srca pripadnika drugih nacionalnosti tako je na primer, nezvanična himna španske "Plave divizije", "Primavera" u stvari u originalu ruska pesma, prepevana na španski- Bila je i simbol otpora italijanskih partizana, pa je ova pesma, osim što je ruska narodna, postala i međunarodna. Danas niko sa sigurnošću ne može da kaže kako je "Kađuša" dospela u Evropu kojom su vladali nacisti, ali je prema jednoj verziji, doneli su je sovjetski ratni zarobljenici koji su pobegli iz nacističkih logora, a zatim se borili u pokretu otpora.
U istoriji se često spominje i tragikomična situacija sa fronta: naime, tokom jedne od bitaka pod Kerčom, ruski vojnici začuli su poznatu melodiju, ni manje ni više nego pod nemačkim oklopima, očigledno je da ni Hitlerova vojska nije ostala imuna na rusku pesmu, vrteći ploču po nekoliko puta uzastopno. Pripradnike Crvene Armije je to razljutilo - "nema šta oni da slušaju našu "Kaćušu!" Neočekivano su napali pozicije "nemačkih ljubitelja muzike" i vratili se nazad - sa trofejnim gramofonom!
Ko je prvi izveo "Kaćušu" i ko je još u nju "zaljubljen"
Period Velikog Otadžbinskog rata donosi možda i najveći uspeh ovoj pesmi, koja istovremeno postaje i himna i molitva svih boraca za Otadžbinu: 1945. godine "Kaćuša" je grmela po čitavoj Evropi, predstavljajući simbol ruske Velike Pobede! Od tada, izvodili su je svi zasluženi umetnici Rusije, a njena popularnost u inostranstvu rasla je iz godine u godinu. Kinezi, na primer, obožavaju ovu pesmu, pa je čak postala i himna kineske Narodno-oslobodilačke armije.
Spor o tome ko je prvi izveo ovu narodnu pesmu trajao je godinama, a glavni pretendenti na ovu titulu su velike narodne umetnice Rusije, Lidija Ruslanova, Vera Krasovicka i Valentina Batiščeva. Jedino je sigurno - prvi zapis ikada pojavio se na ploči Valentine Batiščeve 1939. godine, a od tada pesma je doživela nešto neverovatno: na svakom koncertu izvođači su ovu pesmu izvodili na "bis" po nekoliko puta, ploče su se rasprodavale u rekordnom roku, a ni jedna sedeljka nije mogla da prođe bez pevanja ove balade.
