Magazin

Vermerova "Devojka sa bisernom minđušom" zamenjena AI slikom

Poznato delo je premešteno iz muzeja "Maurichejs" u Hagu na nekoliko meseci, jer će biti prikazano na izložbi u Amsterdamu. Za to vreme, kako zid ne bi ostao "prazan", odabrana je AI slika za privremenu zamenu Vermerovog rada.
Vermerova "Devojka sa bisernom minđušom" zamenjena AI slikom© Wikimedia Commons/Sailko

Muzej je napravio poseban Instagram nalog, "Moja devojka sa biserom (mygirlwithapearl)", koji je predstavljao onlajn konkurs za sve koji su želeli da njihova verzija slike bude okačena u Hagu, dok je original u muzeju u Amsterdamu.

Od prijavljenih tri i po hiljade učesnika, odabrano je skoro dvesta radova koji će biti prikazani na ekranu u muzeju, a pet dela je dobilo posebno mesto na zidu.

Jedno od njih je digitalni rad autora Džulijana van Dikena. Njegova slika nazvana "Devojka sa svetlećom minđušom" je napravljena korišćenjem AI programa. Program je pretvorio mekane crte lica originalne devojke u oštrije i jače definisane karakteristike, a poznata biserna (ili staklena) minđuša deluje kao svetiljka.

"Jedna od najpoznatijih slika u istoriji je zamenjena mojim AI radom," napisao je Džulijan na svom Instagramu. Dodao je da se oseća počastvovano i da celo iskustvo deluje neverovatno.

Programi veštačke inteligencije se sve češće koriste u svetu umetnosti, ali mnogi nisu zadovoljni pravcem u kojem se ova "digitalna alatka" razvija. AI (Artificial Intelligence) programi su jednostavni za korišćenje i nije potrebno imati umetničko obrazovanje, kao ni uvežbane veštine. Potrebno je ukucati nekoliko glavnih opisnih prideva i samo verbalizovati ideju. Nakon toga, program kombinuje različite radove umetnika sa interneta i izgradi "novu" sliku.

Zbog toga, na hiljade profesionalaca i ljubitelja umetnosti se protivi primeni AI softvera u kreativim industrijama, jer se koriste elementi radova drugih umetnika bez dozvole. Mnogi korisnici Instagrama su podelili svoje mišljenje na oficijalnom profilu "Maurichejsa" (Mauritshuis -"Moricova kuća"), iskazujući da AI rad ne bi trebalo da se nalazi u prestižnom muzeju, a pogotovo ne kao zamena za istorijsko remek-delo.

"AI rezulati ilegalno dobijeni od milion različitih radova na internetu nisu umetnost. Bilo bi lepše videti početničke skice amaterskog umetnika, nego ovakvo vređanje. Trebalo bi da podstičete učenje i vežbanje prave umetničke prakse," napisao je jedan korisnik.

"Zaista sramotna odluka da, od svih ustanova, umetnički muzej koristi AI slike. Da li stvarno niste upoznati sa zakonskim i etičkim problemima AI tehnologije, ili je u pitanju samo nezainteresovanost za prave kreativce širom sveta? Pokazali ste da nije mudra odluka ostavljati vam dužnost čuvanja kulturnog nasleđa."

Na stotine sličnih komentara opisuje da prihvatanje AI radova na ovaj način može veoma loše uticati na kreativce koji godinama uvežbavaju svoje sposobnosti.

Predstavnici muzeja su izjavili za holandski portal "de Volkskrant" da uopšte nisu razmatrali etički problem AI umetnosti."Samo smo tražili šta nam se dopadalo," rekao je jedan predstavnik, "Da li je kreativno? To je teško pitanje."

Popularizacija AI radova pokrenula je velike rasprave na internetu. Korisnici softvera smatraju da je to samo nov umetnički alat, dok drugi veruju da se samo unošenje nekoliko reči u jedan program ne može smatrati umetničkim alatom, kao ni autentičnim radom, pogotovo jer se koriste elementi gotovih radova pravih umetnika.

image