Mnoge firme su poptuno promenile sistem rada tokom pandemije, a zaposleni su pronalazili načine da se prilagode novim režimima, koji su najčešće uključivali rad od kuće. Nakon povratka tipične svakodnevnice, mnogi su ponovo počeli raditi u kancelarijama. Ipak, postoji veliki deo onih koji su nastavili rad od kuće ili čak potpuno promenili posao, kako bi imali fleksibilnije radno vreme i organizaciju (digitalni nomadi).
Kao borba protiv strogih sati u kancelariji i neprijatnih strana korporativne sredine, pojedini korisnici društvenih mreža su počeli da dele mišljenje zašto veruju da je rad od kuće definitivno bolja opcija. Čak je i nekoliko studija nakon pandemije pokazalo da je veliki broj zaposlenih u različitim firmama imao povećan nivo produktivnosti prilikom rada od kuće.
Prednosti rada od kuće
Mnogi smatraju da je prvi razlog, pre svega, udobnost - obavljanje poslova u pidžami ili udobnoj odeći za izležavanje, je određen luksuz koji se ne može osetiti u kancelariji. Pored toga, ne postoji obaveza za doterivanjem, tako da posao može da počne nekoliko minuta nakon ustajanja, što znači više sati sna.
Još jedan razlog je produktivnost i efikasnost. Bolje je kratak video sastanak, nego okupljanje u prostoriji za sastanak, što često može da potraje. Takođe, ljubitelji rada od kuće često govore da mnogo lakše i brže obavljaju određene poslove u svom domu. Nije potrebno razgovarati sa puno ljudi u toku dana, a mogući konflikti u međuljudskim odnosima na poslu se lakše rešavaju ili čak potpuno izbegavaju.
Na kraju, zbog fleksibilnijeg rasporeda, oni koji rade od kuće opisuju da mogu uzastopno obavljati više obaveza odjednom, jer imaju veću slobodu kretanja i organizovanja sopstvenog vremena.
Prednosti rada u kancelariji
Druga strana ipak veruje da je rad iz kancelarije pravilan izbor. Pojedini korisnici su podelili da ne vole da asociraju dom sa poslom, što je neizbežno kada jedna prostorija u kući postane "kancelarija". Dodaju da fleksibilno radno vreme može biti više prepreka, nego povlastica, jer je lako poremetiti san i izgubiti uravnoteženu rutinu. Mentalna i fizička distanca između privatnog i poslovnog života postaje nedefinisana. Pojedini pišu da ih je prekomeran rad od kuće naveo na osećaj bezvoljnosti, umora ili čak depresije.
Iako ne postoji faktor fizičke udobnosti i ležernosti kao u sopstvenom domu, veruju da radna atmosfera na poslu može uticati na produktivnost i poboljšati koncentraciju. Imati prostor u kome će mozak biti na "profesionalnom režimu" se mnogima pokazalo kao bolji izbor psole pandemije, jer kada se radni časovi završe, misli o poslu su ostavljene za sledeći dan. Takođe, smatraju da postoje mnogi benefiti za unapređenje karijere kada se učvršćuju međuljudski odnosi i komunikacija "licem u lice".
Debata kruži internetom i iznova se pojavljuju novi argumenti s obe strane, ali to ne znači da postoji samo jedan tačan odgovor. Pandemija je bila pokretač mnogih promena u sistemu poslovanja u svetu. Pojedine kompanije su primetile pozitivan uticaj koji je rad od kuće imao na zaposlene, dok su se druge vratile na rad od kancelarije i nastavile prvobitni sistem. Pozitivna stvar u navedenoj dilemi je to što je pandemija bila okidač za razvijanje svesti o toksičnim stranama korporativnog sveta i prevelikim očekivanjima za zaposlene koji često nisu mogli da balansiraju privatni i poslovni život.
Takođe, digitalni nomadi, radna nedelja od četiri dana i plaćen odmor od nedelju dana svakog meseca, u Španiji su samo neke od novih promena u mnogim poslovima i firmama nakon što su mnoge kompanije istražile drugačije sisteme rada.
Pozitivna stvar kod debate o radu u kući ili kancelariji je što mnogi radnici, pogotovo među mlađom generacijom, istražuju razne mogućnosti u karijeri, koje mogu prilagoditi sopstvenom zdravlju i stilu života.