Sanjarenje je predugo bilo na lošem glasu, ali sada naučnici potvrđuju da je ovo lutanje misli lekovito. Ako smo frustrirani zbog nekog problema ili situacije, ili jednostavno želimo da probudimo maštu i kreativnost, sanjarenje će nam pomoći da vidimo stvari iz drugog ugla i možda lakše nađemo rešenje.
Sanjarenje smanjuje stres i anksioznost
Isključujući bučni "spoljni" svet, opuštamo se i dozvoljavamo slobodni tok svojim mislima. Kada naše misli slobodno teku, nalazimo se u stanju alfa talasa. Kada smo u alfa zoni, mirni smo i ne razmišljamo ni o čemu. Ove pauze za sanjarenje nisu samo zabava; one su nam neophodne, jer naš mozak ne može neprekidno da bude fokusiran i produktivan, potrebni su mu periodi opuštanja. Nakon dugog dana na poslu ili nakon nesuglasica sa partnerom ili prijateljima, sanjarenje može pomoći da se brže zaboravi osećaj nelagodnosti i da se distanciramo od problema.
Sanjarenje može pomoći smanjenju anksioznosti, jer je poput meditacije ili drugih opuštajućih aktivnosti, prirodni lek za ublažavanje stresa i anksioznosti.
Sanjarenje nam pomaže da rešimo probleme
Većina ljudi može imati koristi od sanjarenja, jer oni pomažu da vidimo naše probleme iz nove perspektive. Iako bi moglo zvučati neobično, puštanje naših misli da lutaju, može nam zapravo pomoći da rešimo probleme, kada pomerimo fokus na nešto drugo i opustimo se. Kada uporno pokušavamo nešto da rešimo na silu, možda ćemo prevideti sve vrste informacija. U situacijama u kojima smo zatečeni problemom, umesto da se više trudimo da ga rešimo, nekada je bolje uraditi suprotno, više sanjariti.
Sanjarenje koristi različite delove našeg mozga
Deca stalno maštaju, sanjare, a u njihovim "glavicama u oblacima", za to vreme se aktiviraju oblasti koje su zadužene za potpuno različite stvari. Deo mozga za rešavanje problema i deo mozga za kreativnost u mozgu deteta rade u isto vreme. I upravo dok se različiti centri aktiviraju, pristupamo informacijama koje su ranije možda bile van domašaja ili neaktivne. Stoga, dosada ili besposlica nas inspirišu da sanjarimo, stvarajući važne veze u mozgu.
Da biste negovali kreativnost, fokusirajte se na zanimljive ideje
Ako želite da vaše misli podstaknu kreativnost, razmislite o idejama predstavljenim u knjizi ili članku koji ste čitali ili podkastu koji ste slušali, smatraju naučnici. Naučnici su otkrili da su ljudi došli do kreativnijih rešenja za probleme nakon što su napravili pauzu i jednostavno sanjarili. Kada su radili druge stvari tokom te pauze - ili sedeli tiho ili se fokusirali na drugi težak zadatak ili kada uopšte nisu pravili pauzu, rešavanje problema je bilo teže.
Sanjarenje nam pomaže da postignemo ciljeve
Iako deluje da su tokom sanjarenja naše misli neusmerene, neki bi rekli da misli "lutaju", nova istraživanja otkrivaju da su one često motivisane našim ciljevima. Sportisti i izvođači (pevači, igrači, glumci...) ponekad kroz sanjarenje vežbaju pre utakmice ili nastupa. Ovaj metod unapred povezuje njihov mozak sa uspehom. To je mentalna vežba. Ova vrsta zamišljanja ili strukturisanog sanjarenja bila je popularna u oblasti psihologije sporta. Zamišljanje ili sanjarenje o jednom od svojih ciljeva iz stvarnog života je prijatno. Inspiriše nas da razmislimo o koracima koje bi preduzeli, načinima da ostanemo motivisani i kako da prevaziđemo prepreke.
Sanjarenje proširuje vašu kreativnost
"Zato većina nas ima 'aha!' trenutke dok radimo svakodnevne stvari , kao što je pranje sudova gde ne moramo previše da se fokusiramo na zadatak stvarajući tako prostor u našoj psihi za primanje i otkrivanje novih informacija", kaže psiholog Bjanka Rodrigez. Sanjarenje pomaže našem umu da vidi problem u celosti i sagleda ga iz više uglova.
Za mnoge, sanjarenje počinje da jenjava tokom vremena. To je zato što se sanjarenje često usredsređuje na budućnost, koja postaje sve izvesnija kako starimo. Trebalo bi upamtiti da se sanjarenje i dalje može iskoristiti za donošenje rešenja, kao i za podsticanje kreativnosti bez obzira na godine u kojima smo.