Emocionalna inteligencija - empatija prema sebi i drugima
Kada se kaže inteligencija, ljudima je uglavnom prva asocijacija na to koliko je neko pametan, stručan, koliko dobro ume sa brojevima ili sa rečima. Novija istraživanja pokazuju da je emocionalna inteligencija duplo značajnija za produktivnost i uspeh na poslu od intelekta. I što je najvažnije, može se učiti i razvijati.
Za popularizovanje termina emocionalna inteligencija, zaslužan je Danijel Goleman, koji je prvu knjigu na ovu temu izdao 1995. godine, a pod terminom emocionalne inteligencije, smatrao je kombinaciju pet komponenti:
Samosvest - prepoznati emocije u trenutku kada se ispoljavaju
Samoregulacija - savladavanje emocija i emotivno prilagođavanje novim situacijama
Socijalne veštine - sposobnost održavanja odnosa sa drugima i prepoznavanje emocija drugih ljudi
Empatija - uvažavanje osećanja drugih ljudi
Motivacija - ono što pokreće na uspeh i rad
Savremeno društvo je shvatilo da je za uspeh potrebno više od intelekta, znanja ili stručnosti, jer će nekada osoba, koja je idealan stručnjak, biti loš timski igrač, neće dozvoliti drugima mogućnost da se iskažu i neće dobro komunicirati sa svim saradnicima jednako.
Najviše dolazi do izražaja kod složenijih poslova, gde je presudan faktor prilagođavanja. Naučnici tvrde da je emocionalna inteligencija zaslužna za oko 70 posto uspeha, jer je radno okruženje prepuno izazova koji svakodnevno stavljaju nečije kapacitete na proveru.
Koliko dobro će neko ovladati ovim veštinama od suštinske je važnosti za razumevanje zbog čega jedna osoba u životu napreduje, a druga, sa istim intelektualnim kapacitetima, ne. Biti emocionalno inteligentan znači razumeti osećanja, znati kako nastaju i čemu služe. Takve osobe pokazuju visoko samopouzdanje i samopoštovanje, lako prihvataju izazove i podnose pritisak, pa samim tim svaku priliku vide kao izazov i novu mogućnost.
Emocionalno inteligenti ljudi ističu se razvijenom empatijom, u stanju su da razumeju emocije drugih ljudi i imaju dobru komunikaciju sa drugim ljudima. Takvo ponašanje im pomaže da se dobro nose sa stresom, da održavaju motivaciju i optimizam i kod sebe i kod svih članova tima na poslu ili kod svojih prijatelja. Nasuprot tome, osobe koje imaju nisku emocionalnu inteligenciju:
- Često započinju rasprave
- Ne razumeju i ne saosećaju sa drugim ljudima
- Smatraju da su drugi ljudi preosetljivi
- Odbijaju da saslušaju tuđe razmišljanje i stavove
- Ne umeju da izađu na kraj sa snažnim emocijama
- Imaju nagle emotivne reakcije
- Teško održavaju prijateljstva
Emocionalna inteligencija nije genetski determinisana, već se može učiti i razvijati. Ukoliko obraćate pažnju na svoje i emocije drugih ljudi, ako ih prihvatate i pokušavate da ih razumete, to je dobar način i put ka razvijanju emocionalne inteligencije. Kao i svaka druga veština, i emocionalna inteligencija se može razvijati kroz praksu i primenu. Za početak bi trebalo obraćati pažnju na svoje emocije, emocije drugih ljudi, prihvatiti ih i pokušati da ih razumete.
- Naučite da prepoznajete svoje emocije. Ne postoje loše i dobre emocije, svaka emocija koja se javi trebalo bi da bude prihvaćena i shvaćena
- Potrebno je preuzeti odgovornost za svoja osećanja. Razumeti zašto se neko osećanje javilo u određenom trenutku, šta je donelo radost, a šta bes ili tugu i zbog čega
- Pitajte druge kako se osećaju, probajte da prihvatite njihova osećanja i da ih razumete
- Probajte da predvidite svoja osećanja, na osnovu prethodnih iskustava