Sedam najpoznatijih ruskih izuma
Od momenta kada je čovek otkrio vatru udarajući kamenom o kamen, pa sve do danas, mnogobrojna otkrića postala su revolucionarna, a bez mnogih od njih život bi danas izgledao potpuno drugačije. Zamislite samo da nismo odrastali uz "Tetris", da kod kuće nemamo makar jedan računar, ili da komuniciramo i dalje preko golubova pismonoša? Donosimo vam 7 tehnoloških izuma koji su nastali zahvaljujući brilijantnim ruskim umovima.
Džepni komunikator - preteča današnjih "mesindžera"
Izum koji je preteča današnjih pametnih telefona i "gedžeta" koje svakodnevno koristimo u komunikaciji nastao je pre ravno 25 godina (1998. godine). Osnivač kompanije "ABBYY", David Jan tada je otkrio "novi univerzum" - džepni kompjuter "Sajbiko" ("Cybiko") koji je svojim korisnicima omogućavao da međusobno komuniciraju bio je nešto nalik današnjim popularnim aplikacijama Fejsbuk, Vatsap i Tinder, a sopstveni operativni sistem omogućavao je kreiranje posebne mreže korisnika. "Sajbiko" se nije dopao samo Rusima, već i Amerikancima, pa je za svega nekoliko meseci od dolaska na američko tržište prodato čak 250 hiljada uređaja.
Fotografija u boji - "filteri" su se koristili i pre 120 godina
Obuka fotografa istraživača Sergeja Prokudina Gorskog, u Nemačkoj "izrodila" je još jedan sovjetski izum bez koga ni jedan foto-album ne bi izgledao isto: on je osmislio sopstvenu tehnologiju dobijanja diapozitiva u boji korišćenjem trostruke ekspozicije. Slika se fiksirala na podlogu kroz tri "filtera" u crvenoj, plavoj i zelenoj boji zahvaljujući čemu su fotografije bile u koloru.
"Tetris" - miljenik svih generacija
Jedna od najomiljenijih igrica svih vremena, "Tetris" zapravo je ruskih ruku delo: 1984. godine programer Aleksej Pažitnov došao je na ideju da digitalizuje tada popularnu mozgalicu "Tetramino" i prebaci je na kompjuter "Elektronika-60". Isprva je "Tetris" izgledao dosta pojednostavljeno, a figurice nisu bile ni nalik današnjim, sastavljene od crtica i zagradica a današnji oblik dobio je tek kada je mladi programer Vadim Gerasimov "uzeo stvari u svoje ruke", i zajedno sa kompanijom IBM usavršio proizvod.
Personalni računar - "isuviše jednostavan izum"
Nisu svi ruski izumi bili prihvaćeni, a jedan od primera je i personalni računar koji se danas nalazi u svakom domu. Inženjer Arsenije Gorohov je 1968. godine patentirao pribor za crtanje koji se sastojao od tastature, monitora i sistemskog bloka koji se sa pravom može smatrati „prarođakom“ današnjih kompjutera, ali nažalost, njegov izum nije bio zanimljiv rukovodstvu kompanije u kojoj je radio – prema njihovim rečima bio je isuviše jednostavan da bi uopšte zavredeo pažnju. Za svoj patent Arsenije je dobio 50 tadašnjih rubalja utešnog bonusa, a "isuviše jednostavan izum" kroz nekoliko decenija postao je uređaj bez koga se ne može zamisliti život.
Periodni sistem elemenata - "Biblija" hemičara i farmaceuta
Tabelarni prikaz hemijskih elemenata organizovanih na osnovu njihovih atomskih brojeva danas se nalazi u svakoj učionici hemije i predstavlja "Bibliju" svakog hemičara i farmaceuta. Ipak, periodni sistem elemenata nije oduvek izgledao tako - u trenutku njegovog nastanka naučnicima je bilo poznato svega 63 elementa (dok je na današnjem sistemu čak 118) koje je naučnik Dmitrij Mendeljejev popisao na karticama uz nazive i svojstva i grupisao prema srodnosti. Tako je 1869. godine nastao Periodni sistem elemenata.
Internet - još jedan izum koji nije prihvaćen
Ljuta borba Sovjetskog Saveza i SAD nije se odvijala samo na polju vojne tehnike već i razvojnih tehnologija, a jedan od izuma koji je, poput personalnih računara, dobio nedovoljno pažnje jeste internet. Anatolij Kitov, vojni inženjer kibernetike, do izuma koji bi promenio tok istorije i tehnologija, došao je čak deceniju pre Amerikanaca - 1959. godine on je napravio projekat za kreiranje jedinstvene mreže mašinskih centara koji bi upravljali sovjetskom ekonomijom potpuno udaljeno i bez ikakve papirologije. Nažalost, podrška projektu je izostala, a internet je u postsovjetsku Rusiju došao tek kasnijih godina, iz inostranstva.
Satelit "PS1" - uređaj pomoću koga su ljudi konačno ovladali kosmosom
Satelit sfernog oblika sa antenama i kodiranim nazivom "PS1" (Prosti satelit 1) još jedan je izum koji pripada ruskim naučnicima. Njegova primena ogledala se u istraživanju prolaska radio-talasa kroz jonosferu, određivanju čvrstine gornjih slojeva atmosfere prilikom kočenja i uslova rada opreme pri lansiranju za predele zemljine orbite. Ovo otkriće zasluga je tima sovjetskih naučnika na čelu sa Sergejem Koroljovim, a svetlost dana satelit je ugledao prvi put 4. oktobra 1957. godine.
