Dan žena koji skoro sve pripadnice lepšeg pola sa nestrpljenjem iščekuju nije oduvek bio kakvog ga mi danas slavimo - u prošlosti se ovaj praznik povezivao sa brojnim mitinzima, demonstracijama i šetnjama u borbi za ravnopravnost.
Prema zvaničnoj verziji godina 1857. predstavlja prekretnicu u pogledu prava žena - te godine radnice tekstilne fabrike iz Njujorka odlučile su da izađu na ulice i izbore se za svoja prava: skraćivanje radnog vremena, povećanje zarade i dodelu prava glasa svim pripadnicama lepšeg pola. Kasnije, 1909. godine, na Međunarodnom simpozijumu žena u Kopenhagenu, predstavnice socijalistkinja upoznale su poznatu nemačku komunistkinju Klaru Cetkin, i tu je priča počela: zajedno su donele odluku da se dan borbe za ženska prava obeležava 8. marta.
"Jevrejska zavera" - Dan žena usklađen sa Purimom
Pojedini izvori u potpunosti osporavaju ovu zvaničnu, opšteprihvaćenu verziju po kojoj se Dan žena vezuje upravo za 8. mart, i navode da Klara Cetkin uopšte nije ni bila nemačka komunistkinja, već Jevrejka, koja je odlučila da svoje komunističke poglede pripoji nacionalnim tradicijama, zbog čega je i predložila da se dan borbe za ženska prava obeležava upravo 8. marta, kada se obeležava i Purim, koji u judaizmu predstavlja simbol oslobađanja svih Jevreja od istrebljanja u Persijskom carstvu. Prema ovoj verziji, spasilac jevrejskog naroda bila je upravo žena, Esfir, za kojom je persijski car Kserks "izgubio glavu", zbog čega ne samo da je prestao da uništava Jevreje, već je i sve Persijance koji su smatrali Jevreje neprijateljskim narodom pogubio.
"Pikantna" verzija - na ulicu su izašle prostitutke
Za ovu verziju bi se moglo slobodno reći da je "najskandaloznija" od svih, budući da se veruje da su prema ovoj, davne 1857. godine na ulice Njujorka izašle ne radnice fabrika, već predstavnice najstarijeg zanata u istoriji. Navodno, prostitutke su na ulice izašle sa zahtevom da dobiju novac za seksualne usluge koje su pružale mornarima. Kroz istoriju, prostitutke su još nekoliko puta izlazile na ulice, tražeći da se njihova profesija izjednači sa profesijama krojačica, kuvarica i slično, a Klara Cetkin zajedno sa prijateljicom Rozom Luksemburg nemalo puta je bila u prvim redovima.
Dan žena u Rusiji
U Sovjetski Savez ideju obeležavanja 8. marta donela je Aleksandra Mihajlovna Kolontaj, bliska prijateljica Klare Cetkin. Žene Rusije izašle su na ulice sa parolama "Hleba i mira", 23. februara, po julijanskom kalendaru koji je u SSSR u to vreme bio aktuelan. Kasnije, sa dolaskom gregorijanskog kalendara, Dan žena je počeo da se obeležava kao i svuda u svetu, 8. marta. Više od 100 hiljada ljudi izašlo je na ulice. U stvari, ovaj 8. mart je bio i početak Februarske revolucije - 4 dana kasnije, car Nikolaj II je abdicirao, a nova privremena vlada dodelila je ženama pravo glasa.
Dan posvećen ženama u Rusiji se smatra državnim praznikom i neradnim danom, a kulturni sadržaj u mnogim gradovima obuhvata koncerte na otvorenom, izložbe u muzejima i organizovanje različitih zajedničkih aktivnosti i panela. Tradicionalno, svim bliskim pripadnicama lepšeg pola se poklanja cveće, a praznik se obavezno čestita i svim prosvetnim radnicama, koje svoje znanje sa posebnom pažnjom prenose mlađim generacijama i koje aktivno učestvuju u tome da se jednakost poštuje od malih nogu. Nije iznenađujuće što je od samog početka sovjetske vlasti Dan žena bio državni praznik. Zvanično se tih godina zvao "Dan radnica", naglašavajući tako njegov socijalni predznak: to nije bio "ženski" dan, već dan brige za zaposlene žene.
Današnja verzija ovog praznika u Rusiji koji slavi kult majke i ženstvenosti, tada nije bila na vidiku. Takođe, nije postojala tradicija da se u ime svih muškaraca drže govori zahvalnosti ženama - majkama, suprugama, ćerkama. Muškarci se nisu podsticali na kupovinu poklona ženama, poklone su uglavnom darivale žene jedna drugoj.
Na video snimku niže vidimo kako saobraćajna policija u Rusiji deli cveće pripadnicama lepšeg pola.