Tri navike koje treba izbegavati da biste izbegli nesporazum u komunikaciji

Dobra komunikacija je ključ svakog odnosa sa drugim ljudima u našem životu, od ležernih razgovora sa porodicom i prijateljima, do ozbiljnih poslovnih dogovora i društvenih situacija.

Greške u komunikaciji su česte a ljudsko biće nije isto što i isprogramiran robot koji će uvek imati besprekoran odgovor na sve. Ipak, previše loših navika može postepeno imati negativni uticaj na tuđe percepcije o nama, našim sposobnostima ili ličnosti.

Tuđa mišljenja ne bi trebalo da su prioritet, ali uvek postoji vreme i mesto kada je važno pokazati "najbolje lice", pokazati harizmu i biti dobar sagovornik. Dobro je uporediti sledeće loše navike u komunikaciji sa sopstvenim govorom i korigovati ih, kako bi se izbegli nesporazumi i ostavio pozitvan utisak na druge:

Nesigurnost

Nesiguran govor ima više pokazatelja. Prvo se može primetiti u "jačini" glasa. Osobe koje pričaju veoma tiho, nečujno, mogu delovati nesigurno i skoro uplašeno tokom razgovora s drugima. Pored toga, izbegavanje kontakta očima, pognuto držanje i prekrštanje ruku (zatvoreni govor tela) mogu biti shvaćeni na negativan način. Sagovornik može pomisliti da je krivica njegova, zbog nelagodnosti koja se oseća u vazduhu, pa se ceo razgovor obustavlja i ne ostavlja dobar utisak.

Nerazgovetnost

Previše spor, brz, tih ili čak previše glasan razgovor se mogu klasifikovati kao nerazgovetni. Pravilno izdvajanje reči, akcentovanje slova, pravljenje adekvatnih pauza kada je potrebno i čitati reakcije sagovornika su neophodni za dobru razmenu informacije i mišljenja. Ako nije jednostavno identifikovati sopstvene greške, možda je dobro napraviti mali eksperiment i snimiti sopstveni glas kao vežba. Tokom slušanja snimka, identifikovanje grešaka postaje lakše, pa samim tim i njihovo korigovanje.

Previše "robotski" razgovor

Praćenje pravila osnovnog bontona u komunikaciji je dragoceno i neophodno za svakodnevni život, ali i tu postoji granica. Savršena komunikacija je ona u kojoj postoji dovoljno formalnog, ali i neformalnog govora. U zavisnosti od sagovornika i situacije, prelazak iz jednog u drugi stil je znak dobre socijalne inteligencije, ali će pomoći sagovorniku da se u isto vreme oseća opušteno, ali i poštovano. Previše proračunatih fraza i rečenica mogu delovati hladno i neiskreno, tako da je najbolje prilagoditi se okolini i pronaći pravi način za uspostavljanje prijatne komunikacije.