Magazin
Ishrana prema bioritmu - kada je najbolje doručkovati a kada je vreme za večeru
Koje je optimalno doba dana za tri najvažnija obroka - doručak, ručak i večeru? Na ovo pitanje mnogi dijetolozi i nutricionisti godinama pokušavaju da daju odgovor. Jedna od njih, Natalia Makienko, član međunarodne asocijacije nutricionista, dala je plan kako organizovati ishranu u skladu sa našim telom i njegovim potrebama, prenosi "Buro247".
Bioritam su promene u prirodi koje utiču na biološke procese i ponavljaju se iz sezone u sezonu. Tokom dana, one utiču na promenu temperature tela, krvnog pritiska, metabolizma i drugih biloških ciklusa. Takođe utiču na koncentraciju nivoa hormona u krvi. To je ujedno i jedan od razloga zbog čega vadimo krv ujutru, pre doručka. Pravila bioritma ne odnose se samo na ishranu, već i na fizičku aktivnost i dnevnu rutinu, odnosno na to u koje vreme bi bilo dobro da doručkujemo, vežbamo, odemo na spavanje.
Prvi obrok
Odmah nakon buđenja, potrebno je oprati zube i popiti čašu tople vode. Izjutra je telo u fazi buđenja, čišćenja, pokreće sve procese, a mi mu moramo pomoći da ovo uradi. Ne opterećujte stomak teškom hranom odmah nakon buđenja. Naprotiv, posle čaše tople vode, nakon 20 minuta, do pola sata trebalo bi pojesti voće i orašaste plodove, koji su dobar izvor vlakana i biljnih masti. Ovakve navike pomoći će vam da stvorite i zadržite dobar rad creva.
Fizička aktivnost
U periodu između podneva i 13 časova, srce je pod opterećenjem, pa bi trebalo izbegavati trening. Takođe, u ovom periodu nije poželjno piti kafu. Idealno vreme za vežbanje je pre pola devet uveče. Kasnije se sintetišu hormoni koji obnavljaju tkiva (uključujući melatonin), a fizička aktivnost povećava nivo kortizola i adrenalina. Kao rezultat, dolazi do poremećaja sna i ubrzava se proces starenja.
Režim ishrane
Tokom dana je važno ne preskakati obroke, a ručak bi trebalo da bude najvažniji obrok. Najidealnije vreme za ručak je period između 12.30 i 15.30 časova. Nutriconista Makienko smatra da bi večera trebalo da se završi do 20.30 časova, a ukoliko to nije moguće, od obroka do spavanja bi trebalo da prođe bar 4 sata. Prema teoriji bioritma, telo kasnije više ne asimilira nove proizvode, već skuplja snagu i pokreće procese varenja svega što je pojedeno tokom dana.
Režim spavanja
U periodu od ponoći do 4 sata, hipofiza aktivno sintetiše i oslobađa hormon melatonin u krvotok, što utiče na kvalitet sna i restauraciju organa. U ovom periodu morate spavati. Moguće je spavati od 03:00 do 10:00, ali ćete se bez obzira na to što ste spavali 7 sati, najverovatnije osećati "slomljeno" ceo dan. Ali ako spavate od 00:00 do 06:00, obezbeđen vam je naboj živahnosti i energije. Ignorišući bioritmove spavanja, vremenom možete naići na hormonske poremećaje, poremećaje metabolizma i kardivaskularne bolesti.
