Zašto su neki ljudi "horderi", sakupljači nepotrebnih stvari

Postoje ljudi koji se nerado odriču baš svake sitnice u svom životu i skupljajući poput hrčka, zatrpavaju svoje domove nepotrebnim stvarima. Ono što je nama nepotrebno, oni podvode pod "nekad će zatrebati", a zapravo nikad ga neće ni koristiti. Horderi idu i korak dalje, pa ne samo da sistematično skupljaju sopstvene stvari, već i iz kontejnera donose tuđe, odbačeno, pa na taj način vrlo brzo napune kuću suvišnim i nepotrebnim predmetima.

Zašto su neki ljudi horderi

Iako nisu u potpunosti istraženi i dokazani svi uzroci nastanka ovog poremećaja, postoje neke zajedničke karakteristike i uzroci nastanka, koje su u praksi otkrili psiholozi. 

Nekada je hording samo jedna od posledica nekog fizičkog poremećaja, kao što je ograničeno kretanje. Takve osobe fizički ne mogu da očiste nered oko sebe. Problem gomilanja stvari, pojavljuje se i kod osoba koje imaju poremećaje u razvoju ili razvijaju demenciju. Neki od mentalnih problema, koji takođe mogu biti uzrok hordinga, su teška depresija ili razni psihotični poremećaji, kao što je to šizofrenija.

Sa druge strane, u nekim slučajevima, hording je stanje samo po sebi, najčešće nastalo kao posledica usamljenosti, nedostatka partnera, problematičnog detinjstva (ili odrastanja u siromaštvu ili nemogućnost dobrog odnosa ili komunikacija sa ostalim članovima u porodici). Nekada pojedinci sa ovim poremećajem potiču iz porodica hordera, pa nikada nisu imali priliku da nauče kako da razdvoje bitno od nebitnog. Mnogi od njih veruju da će im sve "zatrebati jednog dana", dok se drugi muče da prebole stresni životni period (najčešće gubitak bliske osobe), pa bi za njih raščišćavanje prostora bilo kao ponovni gubitak.

Koja je razlika između hordera i kolekcionara

Mnogi ljudi sakupljaju knjige ili poštanske markice i ovo se ne smatra problemom. Razlika između hordera i sakupljača je u tome kako organizuju svoje skupljanje. Kolekcije su obično dobro organizovane i lako dostupne, dok su horderi neorganizovani, popunjavaju kuću i prave nered, a stvari koje donose su teško dostupne.  

Kako da prepoznamo ovaj poremećaj kod ljudi oko nas

Osoba koja je horder najčešće:

• Skuplja stvari koje imaju malu ili nikakvu novčanu vrednost, čak i tuđe stvari koje su pronašli na đubretu, a koje se ne mogu upotrebljavati jer su polomljene ili im nedostaju delovi
• Ne uspeva da kategoriše ili organizuje stvari
• Teško donosi odluke šta od nakupljenih stvari da baci
• Muči se da organizuje svakodnevne obaveze, kao što su kuvanje, čišćenje ili plaćanje računa
• Ekstremno je vezana za stvari, nedozvoljava da ih neko dira ili pozajmljuje
• Ima loše odnose sa familijom ili prijateljima, jer smatra da ga oni ne razumeju i ne podržavaju

Hording može početi već u tinejdžerskim godinama, a vidljiviji postaje u zrelom dobu.

Stvari koje horderi najčešće skupljaju

Najčešće skupljaju novine i magazine, knjige, odeću, reklamni materijal, pisma, račune, razne posude za čuvanje (plastične i kartonske), plastične kese. Često kući donose i veće količine deterdženata, toalet papira, paste za zube...najčešće kupljene na akcijskim sniženjima.

Pojedinci skupljaju i životinje sa ulice, o kojima na kraju nisu u mogućnosti da brinu. U poslednje vreme, gomilanje podataka postalo je sve češće, pa se čuvaju velike količine elektronskih informacija i poruka koje se nerado brišu.

Kada je hording problem

Problem u preteranom skupljanju nastaje kada količina prikupljenih stvari ometa svakodnevni život, pa neretko ljudi nisu u mogućnosti da koristi čitave delove svog doma, na primer kuhinju ili kupatilo. Takođe, nered dovodi do stresa i nervoze kod drugih ukućana i utiče na kvalitet života cele porodice, a horder ispoljava nervozu kada neko želi da raščisti ovaj višak stvari.

Postoji li rešenje

Osobe sa ovim problemom nemaju poverenja u lekare i najčešće nikad i ne traže pomoć. U zvaničnom terapijskom radu sa ovim sindromom, za sada postoje samo dve metode - ili da se uključe u grupe za psihoterapiju ili da im se pomogne u pospremanju. Ova druga solucija, nekada ne daje dugoročno rešenje, jer ljudi nastavljaju i dalje da skupljaju i donosi stvari.

Poremećaj se može javiti u svim starosnim grupama, a češće se problem javlja kod žena. 

Izazovno je lečiti ovakve pacijente, navode psiholozi, jer oni ne vide da imaju problem, ili nemaju svest o tome kako hording utiče na njih ili život ljudi oko njih. Neki mogu shvatiti da imaju problem, ali nerado traže pomoć jer se osećaju izuzetno posramljeno, poniženo i imaju osećaj krivice.

Istraživači se poremećajem hordera bave tek poslednjih decenija, pa još uvek nema detaljnih istraživanja na ovu temu. Neke od procena, koje su dali austrijski stručnjaci, govore da 0,4 posto populacije pripada grupi hordera. Međutim, drugi naučnici smatraju da je broj mnogo veći, jer se ovakvi ljudi izoluju i gube socijalne kontakte, pa su samim tim nevidljivi u društvu.

Osobe se nalaze u sopstvenom začaranom krugu u koji niko ne može da uđe. Obično ih nakon mnogo godina skupljanja oda neprijatan miris, koji nadležmnima prijave osobe iz okoline. Iako je uobičajena reakcija okruženja da su ove osobe jednostavno lenje ili neuredne, trebalo bi imati u vidu da je reč o ozbiljnom psihičkom poremećaju. Zbog toga bi trebalo ohrabriti osobu koja se muči sa sindromom hodrera da potraži stručnu pomoć, jer ne samo što su većinom usamljene i mentalno obolele, često im gomilanja većeg broja stvari vremenom može ugroziti zdravlje i bezbednost.