U vreme kada su Sloveni cenili banju kao simbol telesnog i duhovnog pročišćenja, klanjali se božanstvima, a blizinu vatre i vode doživljavali kao svetinju i veliku privilegiju, nastale su i prve banje, čistilišta duše i tela. Prvo pominjanje ruske banje u istorijskim spisima vezuje se za period 10. veka, iako pojedini istoričari tvrde da je u Rusiji prva banja nastala mnogo ranije, između 5. i 6. veka.
Ruska banja pripada tipu vlažnih banja čija temperatura dostiže i do 70 stepeni Celzijusa, a para se dobija polivanjem vrelog kamenja vodom. Banja se sastoji iz tri odvojene prostorije: "predbanjika" (prostorije u koju se ulazi sa ulice i koja služi da hladan vazduh ne uđe u parni deo banje), "mojećnoj" (prostorije koja služi za kvašenje) i "parnoj" koja predstavlja glavnu prostojiju banje u kojoj se nalazi vrela para. Osnovni atributi "parnoj" su kamena peć u kojoj se tradicionalno loži breza, police koje su rapsoređene po obodu banje na kojima se sedi ili leži i naširoko poznate metle od brezinih grana
Od "banjske subote" do "banjskog promiskuiteta" tanka je linija
Kroz istoriju se u svakoj kući u Rusiji obavezno nalazila i banja: ona se ložila jednom nedeljno, najčešće subotom, a ova tradicija nije se vezivala (kako bismo to danas pomislili) za kraj nedelje i vreme kada se čovek opusti i rastereti, već za činjenicu da se u nedelju izjutra obavezno išlo u crkvu, a na bogosluženje se ne sme ići prljav, već isključivo čistog uma i tela.
Negde u 15. veku u Rusiji su počele da se pojavljuju i narodne banje, koje su se obično gradile na samom kraju naseljenog mesta: one su bile dostupne svim građanima bez izuzetaka, a ono što je bilo specifično jeste da u njima nije bilo zasebnih delova za muškarce i za žene, već su se u jednoj banji svi zajedno "naparivali" . Ovakva sloboda izrodila je u to vreme novu pojavu - "banjski promiskuitet". Skoro svaka ruska banja imala je "trljačice" - žene slobodnijeg ponašanja koje su gostima pored trljanja leđa pružale i seksualne usluge. Ova pojava bila je šokantna pre svega za strance, a na put ovom slobodnom ponašanju pokušala je da stane i Ruska Pravoslavna Crkva, ali i vlast: Katarina Velika, koja kada je saznala šta se u banjama događa, smesta izdala naredbu da "banjski promiskuitet" odmah obustavi a banje podelila na muške i ženske. Ipak, malo šta je moglo ruski narod da spreči da uživa u svojoj slobodi, a ova (i svaka sledeća naredba) poštovala se tek ponegde, u nekom velikom selu ili gradu.
Metle od brezovih grančica - simbol ruske banje
Parne banje postoje u različitim kulturama, ali metle od brezovih grančica koriste se samo u ruskoj banji: ritual koji na prvi pogled može izgledati kao egzorcizam (da, prilično zastrašujuće) zapravo je veoma zdrav - bičevanjem ovakvim metlama se iz organizma izbacuju toksini, uklanjaju mrtve ćelije kože i podstiče bolja cirkulacija u ekstremitetima. Banja nije imala za svrhu samo održavanja higijene, to je mesto gde su se oduvek obeležavali i važni događaji, ali i sprovodili običaji pred svadbu, kada se mlada podvrgavala takozvanom bičevanju grančicama breze kako bi joj se "iz glave izbile grešne misli". Drugi dan svadbe takođe se po tradiciji proslavljao u banji, a celo društvo i članovi porodica su se skupljali kako bi "digli temperaturu" - ovo se smatralo preduslovom za srećan brak i zdravo potomstvo.
"Sa lakom parom" - magični slogan za zaštitu od bolesti i nestašnog čovečuljka
Postoje dve teorija nastanka ove krilatice koja se u narodu zadržala sve do danas. Jedna je da su se u drevna vremena većina bolesti lečile narodnim sredstvima, a da je poseta banjama bila jedna od najzastupljenijih medicinskih procedura, koja se preporučivala u lečenju raznih oboljenja, kako fizičkih (poput glavobolja, prehlada, gripa i slično), tako i duševnih. Preci su verovali da u banjama teško dišu samo oni koji su jako grešni ili jako bolesni. Zato su pre svakog odlaska u banju jedni drugima želeli "laku paru". Druga teorija glasi da je, saglasno mitologiji, banjom upravljao nestašni maleni čovečuljak, a sve nezgode koje su se u njoj dešavale pripisivale su se njemu - on je bio kriv kada bi se neko opekao, ili kada bi u banji postalo nesnosno vruće ili zagušljivo. Kako bi se zaštitili od njegovih loših namera, ljudi su želeli "laku paru."
Votka, zakuska i pesme - koncept koji živi vekovima
Odlazak u banju jednostavno je zapisan u genetskom kodu ruskog naroda, deo je kulturološkog nasleđa koji ni ekonomska, ni politička, ni klimatska situacija nije i neće promeniti. Od davnina je važila i za mesto socijalizacije ruskoj naroda. Banja ne voli žurbu pa jedan banjski dan može trajati i do 8 sati. U ruskoj banji sve je "na ruski način" - tu su i votka i nezaobilazna zakuska, i metle od tankih grančica breze kojima se gosti "bičuju" po mokroj koži (ova tradicija zadržala se kroz vekove i danas je svojevrsna vizit-karta ruske banje), a tu su i pesme i veselje. U ruskom jeziku čak postoji i termin "obmitj" (kao što u srpskom postoji "zaliti"), a koje mesto je za to bolje od ruske banje!