"Hina" lutke - zaštitnice devojčica u Japanu

"Hina macuri" (hina - lutka, macuri - festival) je festival koji se slavi nešto više od hiljadu godina u Japanu. Veruje se da je tradicija nastala po uzoru na kineski festival lutaka, na kome se brojne lutke stavljaju u brodiće i puštaju niz vodu, kako bi odnele lošu sreću.

Simbolika lutaka se počela povezivati i sa aristokratskom decom, koja su se uvek igrala sa specijalno napravljenim lutkicama i bila nerazdvojna od njih. Zbog jake veze između deteta i ove igračke, kroz nekoliko godina stanovnici Japana su razvili tradiciju puštanja lutaka niz reku trećeg dana u trećem mesecu svake godine. Ubrzo je skoro svako domaćinstvo imalo svoje lutke. Porodice su ih većinom same izrađivale, dok su aristokratski krugovi tražili unikatne narudžbine od zanatskih majstora.

Vremenom su se običaji menjali i umesto puštanja niz reku, mnogi su odlučili da je bolje da lutke "čuvaju" male devojčice u domovima, kako bi upijale negativnu energiju i lošu sreću oko njih. Danas se hine mogu pronaći u staklenim kutijama, na policama ili na ulazu u kuću i više se ne koriste u dečijoj igri.

Ranije bi se brzo sklanjale nakon festivala, jer se verovalo da je njihov posao "gotov" i da, ako bi ostajale duže nego što je potrebno, devojčice u porodici ne bi imale sreće u braku kada odrastu. Ipak, u modernom dobu, mnogi ih ostavljaju izložene do kraja marta. Ista lutka se može koristiti kroz različite generacije, pogotovo ako je skupocena i kvalitetna.

Pred festival, ali i tokom dana slavljenja, devojčice se okupljaju sa prijateljicama. Zajedno dele različite pirinčane poslastice, voće, supu od školjki (dve strane oklopa školjke prefstavljaju spojeni par).

Tradicionalna postavka za lutke ima sedam platformi, najčešće obmotane crvenim tekstilom. Na prvoj, najvišoj, nalaze se lutke koje se nazivaju carom i caricom ili princom i princezom. Toliko su važne da se bez njih postavka ne može nazvati hina setom. Na sledećoj platfrmi su tri sluge, koje rade za gore postavljen par. Svaka od sluga nosi svoj element: poslužavnik, bocu alkohola (sake) i kutlaču.

Na trećoj postavci stoji pet muzičara i svako od njih svira drugačiji instrument. Ispod njih, postavljena su dva stražara, jedan mlađi i jedan stariji muškarac. Mogu biti predstavljeni kao samuraji ili ministri. Na petoj platformi se postavlja još tri sluge koje obavljaju ostale kućne poslove. Često drže metle ili krpe, a ne nekim prikazima imaju samurajsku opremu (iako se i dalje nazivaju slugama).

Poslednje dve platforme se dodaju kako bi se popunio prostor i dobio srećni broj sedam, a na njima mogu biti male figurice koje podsećaju na kućne ili tradicionalne predmete (instrumenti, posude za čaj) ili nameštaj. Danas postavka može imati veliki broj nivoa, ali je najvažnije da postoje car i carica na vrhu.

Izgled može biti raznovrstan - od papirnih lutkica do velikih, drvenih lutaka koje nose skupocene materijale i imaju detaljno oslikana lica. Carske porodice su često imale specijalno kreirane dvorske lutke, koje su se koristile generacijama. Danas, mnoge porodice godinama postepeno ulažu u lutke i dodaju im nove detalje ili odeću.

Višak materijala koji je iskorišćen za lutke se koristi za curuši-bina (viseće) lutkice, koje porodice kače na rubove ograda, vrata ili krovova. Mogu biti različitih oblika i najčešće se koristila svila, kako bi se skupoceni tekstil maksimalno iskoristio. Osim lutkica, od njega se prave različiti cvetovi kao dekoracije.