Moskva - "Treći Rim" na sedam brežuljaka

"Moskva nije gumena" moglo se čuti gotovo na svakom koraku, a gnevni starosedeoci još uvek krive vlast koja se tokom vladavine Nikite Hruščova svojski trudila da podrži selidbu stanovnika iz okolnih mesta u Moskvu. Danas Moskvu nazivaju na različite načine - "Zlatoglava", "Ponajehovsk" i "Treći Rim" samo su neki od naziva koji su se ustalili u narodu.

Moskva je jedan od retkih gradova koji kroz istoriju svog postojanja nije ni jednom promenio naziv, oduvek se zvala i verovatno će se zauvek i zvati baš tako. Ipak, glavni grad Rusije ima i nekoliko nezvaničnih naziva koji je savršeno opisuju, odražavajući njen status i bogatu istoriju, ali i dojam koji imaju rođeni Moskovljani koji su, verovali ili ne, danas u manjini.

"Zlatoglava"

Još u 15. i 16. veku Moskvi je nadenut naziv "Zlatoglava", a kada biste pogledali njene horizonte, ono što bi vam privuklo pažnju jesu zlatne kupole obasjane suncem. U stara vremena važilo je pravilo: ni jedna građevina ne sme biti viša od Zvonika Ivana Velikog koja se nalazi u Moskovskom Kremlju, kako je ne bi zaklanjala i kako bi se iz svakog dela Moskve ona videla. Danas to nije tako i Moskva je poznata po svojim neboderima, ali i dalje zlatne kupole brojnih hramova predstavljaju njen zaštitni znak.

"Veliko selo"

"Moskva je jedno veliko selo" - iako zvuči pomalo smešno (jer Moskva nikada nije bila selo) i nerealno kada za megalopolis od skoro 20 miliona stanovnika neko kaže da je selo, to zapravo na neki način jeste tako. Velika je verovatnoća da u Moskvi, na primer u metrou, ili jednostavno na ulici, sretnete ljubav iz školske klupe ili zaposlite u kompaniji u kojoj radi drugar iz detinjstva. Osim toga, mnogi stanovnici Moskve zapravo su rodom iz drugih gradova ili sela (ili njihovi roditelji vuku korene iz drugih gradova).

"Treći Rim"

"Dva Rima su pala, treći stoji, a četvrti nikada neće postojati", napisao je srednjevekovni monah i filozof Filofej, misleći na Konstantinopolj (koji se smatrao naslednikom Rima) i Moskvu, koju su u 18. veku sa pravom nazivali naslednikom Konstantinopolja. Ideja o trećem Rimu iznova je zaživela u 19. veku i bila aktuelna među pristalicama panslavizma, a tek nakon revolucije 1917. godine ovaj koncept izgubio je na značaju. Ipak, naziv je ostao, i danas se često može čuti.

"Belokamena"

Danas je prva asocijacija na Moskvu crvena boja:Crveni trg, zidine Kremlja crvene boje, pa čak i crvena komunistička zastava i Moskva kao centar te imperije. Ipak, kroz istoriju to nije bilo tako: Kremlj je soje "crveno odelo" dobio tek u 16. veku prilikom kompletne rekonstrukcije, a sve do tada bio je poznat po belim zidinama i građevinama koje su bile neutralnijih tonova.

"Grad na sedam uzvišenja"

Centralni deo Moskve nalazi se na uzvišenjima (i da, više ih je nego sedam), ali budući da se kroz istoriju ona trudila da u svemu podseća na Rim, izdvojeno je sedam najznačajnijih (ili najzvučnijih, ko će znati): Vorobjevi gori, Trohgorni, Sretenjski, Tverski, Taganski, Borovicki i Lefortovski. Oni koji žive u centru Moskve bi vam sigurno rekli da im pešačanje ili vožnja bicikla teško pada, ali i da je pogled koji se sa tih uzvišenja pruža - neverovatan.

"Nije gumena"

"Moskva nije gumena" često se moglo čuti tokom devedesetih i dvehiljaditih: rođeni Moskovljani bili su veoma kivni što se u njihov grad doselio veliki broj dođoša (naročito tokom vladavine Nikite Hruščova) koji su sa sobom doneli sve veće gužve u saobraćaju i gradskom prevozu, naglaske iz drugih delova zemlje i svoju kulturu. Poruka je jasna – grad ne može da se rastegne kako bi primio sve koji su se doselili, boreći se za svoje mesto pod suncem u velelepnoj Moskvi. Danas se grad (naravno) raširio i pod svoje okrilje primio milione stanovnika drugih gradova, ali je krilatica ipak ostala.

"Ponajehovsk"

Od kreatora naziva "Nije gumena" došao je još jedan komičan (i pomalo pogrdan) naziv ruske prestonice - "Ponajehovsk" koji je, kao i prethodni, nastao zahvaljujući svima koji su se u Moskvu doselili u želji da sebi stvore novi život. Ovaj naziv potekao je od reči "ponajehali" koja bi u prevodu na srpski zvučala nešto poput "podoseljavali se" - zabavno, zar ne? "Epidemija" doseljenika u metropolu tokom devedesetih i dvehiljaditih bila je gotovo kataklizmičnih razmera, a prema statističkim podacima koje su sprovele istraživačke agencije, čak 54 procenata stanovnika Moskve se u nju doselilo, dok su ostalih 46 rođeni Moskovljani. Među glavnim uzrocima navode se obrazovanje (Moskovski državni univerzitet jedan je od najboljih i najpoželjnijih na svetu), posao i sklapanje bračne zajednice.