Da li više novca znači i više sreće
Često se oduševljavamo milionerima i njihovim stilom života priželjkujući egzotična krstarenja Mediteranom i skupocene penthause u samom centru svetskih metropola. Ipak, sreća kao ideal ka kome svi težimo satkana je ne samo od ushepa i novca. Šta je to što zapravo čoveka čini srećnim i koliko je novac važan?
Neosporno je da finansijski status odnosno visina primanja utiče na kvalitet života - na prostor u kome živimo, na to da li na posao idemo gradskim prevozom ili sopstvenim automobilom, jedemo u restoranima ili se hranimo kod kuće i da li imamo pomoć u kući. Sve su to činioci koji život čine jednostavnijim, ali srećnijim ipak samo u nekoj meri, dok su većim delom za osećaj sreće i ispunjenosti odgovori zdravlje (kako fizičko, tako i mentalno), porodični i partnerski odnosi uporedo sa prijateljstvima i spoznaja vlastite svrhe.
Istraživanja su pokazala da sve više uspešnih ljudi iz vida gube ono što zapravo čini sreću, a oza kupovine još jednog skupog automobila, ili još jednom jahtom kriju se brojna pitanja: da li mi je zaista sve to potrebno, šta kada postignem sve svoje poslovne ciljeve, da li me partner voli zbog mene ili zbog svega što sam postigao i stekao i tome slično. Ovo se tiče kako muškaraca tako i žena koji su se odrekli svojih sitnih užitaka ne bi li postigli uspeh o kome su toliko maštali.
Sjajan primer iz nedavne istorije ovoga je i čuvena poznata Merilin Monro, koja je od malena bila lišena roditeljske ljubavi i pojma srećne i funkcionalne porodice, i kojoj je odsustvo tih osnovnih stvari kasnije uništilo život: "Niko mi nikada nije govorio da sam kao mala bila lepa devojčica. Svim devojčicama treba govoriti da su lepe, čak iako nisu", govorila je Merilin, koja je, postavši seks simbol svoga vremena, zarađivala dosta novca ali duboko u sebi i dalje bila nesrećna i nesigurna devojčica u telu odrasle žene.
Više novca je više sreće, ali samo do određene granice
Naučni tim iz Filadelfije 2021. godine sproveo je istraživanje uticaja zarade na sreću i blagostanje, kako bi konačno utvrdili: "Da li se novcem može kupiti sreća?" Odgovor je: "Može, ali do određene granice": preko milion izveštaja dobijenih u realnom vremenu pokazali su da sreća i blagostanje linearno rastu sve od 80.000 dolara godišnjeg prihoda, dok preko tog iznosa nije uočljiv porast osećaja sreće u toj meri.
Istraživanje kalifornijskog univerziteta, pak, istraživače je zateklo: prema dobijenoj analitici, oni koji zarađuju 30.000 dolara naveli su da bi sa 50.000 godišnje konačno bili srećni, dok sa druge strane, oni koji zarađuju 100.000 navode da bi za njih prihodi od 250.000 dolara bili zadovoljavajući - dakle, da li to znači da ljudi uvek misle da im iapk još malo više treba da bili potpuno zadovoljni?
Nije život Instagram - ko pobeđuje u igri: društvene mreže ili mi
Da se bogatstvu danas klanjaju više nego vrlinama, dokazuju i društvene mreže, koje daju mogućnost apsolutno svakome da svoj život podeli sa ostatkom sveta, doduše, najčešće onaj lepši deo života - izlaske, restorane, skupe dizajnerske komade garderobe i egzotična putovanja. I to je u redu, svi mi želimo da svetu prikažemo bolju verziju sebe. U redu je i da oni koji ti posmatraju žele isto. Ipak, iz vida ispuštamo najvažnije, da živimo u trenutku i uživamo u onome što imamo, umesto da priželjkujemo "instagramičan" život pojedinaca, koji je vrlo često i lažan. Jer, kako kažu - nije bogat onaj koji najviše ima, već onaj kome najmanje treba.
