Socijalni džet leg- kada je ustajanje nakon vikenda teško

Imate slobodan vikend, ne morate da se probuditee rano ujutru kako biste krenuli na posao pa ustajete sat ili dva kasnije, nego što biste mogli tokom radne nedelje. Takođe, uveče pomerate vreme odlaska na spavanje s obzirom da želite da izađete sa prijateljima. Rezultat ove promene je duže spavanje tokom slobodnih dana, nego tokom radne nedelje; a spavamo u prirodnom ritmu našeg tela. Međutim, već u ponedeljak osećate umor i pospanost. Upravo ste doživeli socijalni džet leg. Doktor Til Reneberg, tvorac ovog termina, objašnjava da je promena rasporeda spavanja na ovaj način kao promena vremenskih zona.

"Zamislite da letite avionom u petak uveče iz Pariza za Njujork ili iz Los Anđelesa za Tokio, a u ponedeljak se vratite nazad. Međutim, kada stignete na drugo mesto, sunce izlazi i zalazi u drugo vreme, a vaše telo resetuje sopstveni biološki sat kako bi se prilagodilo. U slučaju društvenog džet lega, poremećaj bioritma postaje hroničan, jer osoba ostaje na istom mestu", smatra doktor Reneberg.

Zašto se socijalni džet leg javlja kod nekih ljudi, a kod drugih ne

Procenjuje se da ovaj poremećaj ritma spavanja, pogađa oko dve trećine stanovništva. Ljudi imaju različite navike i potrebe za snom, koje se nazivaju "hronotipom". Hronotip je u velikoj meri regulisan bioritmom, a na njega utiču genetika i životna sredina, koje doprinose stvaranju različitih hronotipova u određenoj populaciji, u rasponu od ranoranilaca do "noćnih ptica", a većina ljudi je negde između ova dva ekstrema. Društveni (pre svega školski i radni) rasporedi značajno utiču na individualne afinitete spavanja kod većine populacije. Nesklad između radnih i slobodnih dana, između društvenog i biološkog vremena, je socijalni džet leg. Istraživanje je pokazalo da su kvalitet sna i psihološko blagostanje povezani sa individualnim hronotipom i/ili društvenim džet legom. Jedno drugo istraživanje, koje je obuhvatalo 500 volontera koji su se izjašnjavali o kvalitetu sna, o tome kako se trenutno osećaju, kako su se osećali prethodne nedelje, kao i da li su koristili neki od stimulansa (kofein, nikotin, alkohol, isl.), pokazalo je da bi raspored rada (i škole) trebalo prilagoditi hronotipu kad god je to moguće.

Kako ove promene mogu uticati na zdravlje

Najnovija istraživanja pokazuje da je ova promena u rasporedu spavanja povezana sa gojaznošću. Za svaki sat društvenog džet lega, rizik od prekomerne težine ili gojaznosti raste za oko 33 posto, kaže istraživač dr Til Reneberg, profesor hronobiologije na Univerzitetu u Minhenu. Njegova prethodna istraživanja pokazuju da ova pojava, iako obično nije tako ekstremna kao poremećaj sna koji se vidi kod radnika po smenama, i dalje može imati veliki utica na zdravlje. "Ukoliko doživljavate više socijalnih džet legova, veća je verovatnoća da ćete postati pušač, da ćete više piti alkohol ili konzumirati više kafa, a verovatno ste i depresivniji od ostatka populacije", kaže doktor Til.

Istraživanje koje je obuhvatalo ljude starosti od 30 do 54 godine, koji su inače zdravi i rade tokom dana, pratilo je njihove navike odlaska u krevet tokom 7 dana. Tokom ovih dana, 85 posto učesnika išlo je u krevet kasno i budilo se kasno. Zaključeno je da, što je veća bila razlika izjmeđu vremena odlaska u krevet i vremena buđenja, to je veći socijalni džet leg i češći su rizici od dijabetesa i srčanih oboljenja. Kod posmatrane grupe su zabeleženi niži dobar holesterol, povećani trigliceridi, veća rezistencija na insulin i više telesnih masti.

Da li postoji rešenje ovog problema

Doktor Reneberg smatra da dnevno svetlo može pomoći. Njegova preporuka onima koji rano ustaju i osećaju da im je potrebna pomoć da ranije odu na spavanje, je više izloženosti sunčevoj svetlosti ujutru, a njeno izbegavanje popodne i uveče. Ljudi koji bi želeli da ostanu duže budni, bi naprotiv trebalo da pokušaju da dobiju više sunčeve svetlosti popodne i uveče, kaže doktor. 

U savršenom svetu, ceo stav društva prema snu bi se promenio, smatra doktor Reneberg. Na primer, radni rasporedi bi bili usklađeniji sa biološkim satom i radno vreme bi počinjalo kasnije, kako bi moglo kasnije da se ide na spavanje. Spavanje bi trebalo da dobije više poštovanja, smatra ovaj naučnik.