Beogradski dživdžan - zašto je vrabac simbol našeg glavnog grada
Prvobitno poreklom iz Evroazije i Severne Afrike, vrapci su uspešno pratili čoveka na svim njegovim putovanjima, prelazeći preko svih svetskih kontinenata. Istorija kaže da su stari Rimljani doneli vrapce u Evropu iz severne Afrike. A ova druželjubiva ptica, kao pomoć protiv nekih vrsta insekata na njivama, iz Evrope je preseljena u Severnu Ameriku tokom jeseni 1851. godine. Pre samo 200 godina na celom kontinentu Severne Amerike ih nije bilo, a danas se procenjuje da ih ima preko 150 miliona. Žive svuda osim na Antartiku.
Kućni vrapci su izuzetno prilagodljivi. Pronađeni su kako žive u Dolini smrti, u Kaliforniji, ispod nivoa mora i visoku među Stenovitim planinama, u Koloradu. Zanimljivo je da postoji jedan primer njihovog života ispod zemlje, u rudniku uglja u Jorkširu u Engleskoj, a hrane ih rudari. Oni uvek žive blizu ljudi, pa se obično gnezde i prave domove u okviru zgrada ili kuća.
Prema legendi postao je simbol Beograda nakon turskog napada 1456. godine, kada je među mnogobrojnim stradalima, pronađen jedan vrabac proboden sa čak tri strele. Kako su one uspele da pogode malo telo ove životinje, nikome nije bilo jasno. On je postao simbol stradanja, a neki su mu pripisali i ulogu spasitelja, jer je svojim životom zaštitio tri srpska vojnika.
Vrabac je mala ptica ne duža od 16 centimetara, a leti brzinom od 38,5 kilometara na čas. Ove ptice mogu da prežive do 5 godina u divljini, mada čak 25 posto nikada ne dočeka drugu godinu. Međutim, postoji jedan svetski rekorder, koji su naučnici zabeležili - vrabac je uspeo da doživi 15 godina i 9 meseci!
Zanimljivosti o vrapcima:
- Simbol su lojalnosti u Japanu zbog svoje prijateljske prirode i sposobnosti da žive u grupama
- Da bi se kretali po zemlji, obično skaču umesto da hodaju
- Mogu da plivaju kada su ugroženi, čak i pod vodom
- Vide svet u ružičastim nijansama
- Njihovi vratovi imaju više pršljenova od vratova žirafa
- Mogu umreti od straha, naime srce im može "pući" kada se uplaše
- Kada je hladno, skupljaju se u gnezdu kako bi ugrejali jedni druge
- Leti čiste perje u prašini, a zimi se čiste u snegu
- Kada su nervozni, mašu repom da bi ublažili napetost
- Ukoliko su ugroženi, vrapci mogu da plivaju i pod vodom
- Muški vrapci dominiraju nad ženkama tokom jeseni i zime, dok ženke dominiraju tokom leta i proleća
Vrapci žive u ruralnim i urbanim područjima širom sveta. Međutim, kako su nekadi bili u ogromnom broju, sada se polako probijaju na listu ugroženih životinja.
Populacije kućnih vrabaca su u padu u većem delu Zapadne Evrope. Samo u Londonu zabeležen pad od 60 posto tokom protekle decenije. Kao jedno od mogućih objašnjenja za ovu pojavu, ubrajaju se moderne poljoprivredne prakse koje ostavljaju manje delova žitarica na poljima (koje ptice koriste u ishrani), kao i povećanu upotrebu pesticida na urbanim njivama.
Nisu vrapci ugroženi samo u Evropi, i kod nas se sve teže mogu videti ove vesele ptice. Razlog leži u promenjenom načinu života i promeni eko sistema. Pre svega pojava sve većeg broja vrana, koje kao veće i jače ptice, ne samo što pre dođu do hrane, već i otimaju male vrapce iz gnezda.
Krajem aprila, počeće sezona parenja vrabaca, čija je pesma bila inspiracija mnogim pesnicima u Srbiji. Kako bi opstala i nastavila da nas uveseljava, ovoj pametnoj ptici je potrebna pomoć u vidu malo mrvica. A zauzvrat dobićete prelepu pesmu, odanog prijatelja i ne zaboravite našu poslovicu "Bolje vrabac u ruci nego golub na grani".
