Prema legendi, jedan od kulinarskih simbola Italije osmislio je 1889. godine picajolo Rafaele Espozito, prilikom posete kraljice Margarite Savojske Napulju. Kako je kraljica želela da se približi ljudima i proba jednostavnu hranu, Espozito je za nju napravio picu od bosiljka, sira i paradajza i nazvao jelo po njoj. Tri navedena sastojka simbolizuju boje italijanske zastave: zelenu, belu i crvenu. Prednost "Margarite" je u tome što kombinacija minimalnog broja namirnica koje ulaze u recepturu, čini ovu picu jednim od najukusnijih i najpopularnijih italijanskih jela a "Margaritu" mnogi nazivaju kraljicom među picama.
Jaja Benedikt
Neizostavno jelo američkog branča su jaja Benedikt. Priprema ovog jela je vrsta umetnosti koju svako, ako želi, može da savlada. Postoji nekoliko teorija o poreklu ovog specijaliteta.
Prema jednoj od teorija, 1860-ih, redovnoj posetiteljki jednog njujorškog restorana, gospođi LeGrand Benedikt, dosadio je standardni meni sa svojim izborom jela. Razgovarala je o tome sa kuvarom koji je zatim osvežio uobičajeni meni i dodao novu stavku - poširana jaja servirana na prepečenom tostu, sa tankim kriškama šunke i sve preliveno holandez sosom. Jelo je nazavao "Jaja Benedikt", upravo po njoj.
Prema drugoj teoriji (koja se smatra najpouzdanijom), jaja Benedikt je izmislio penzionisani broker Lemuel Benedikt 1894. godine koji je odseo je u hotelu Volford. Pričalo se da se jednog jutra pojavio u restoranu hotela i pokušavajući da nađe lek za mamurluk, tražio obilan doručak koji je sam osmislio. Benedikt je smislio da će kombinacija "prepećenog tosta, poširanih jaja, hrskave slanine ili šunke i holandezg sosa" u tome pomoći pa je zatražio da mu ovo i naprave. Ova teorija je zainteresovala kuvara, pa je jelo uvrstio u jelovnik, nazvavši ga po autoru.
Kob salata
Američka Kob salata, omiljeno jelo glumice Dženifer Aniston, je izdašna salata bogata proteinima i vlaknima. Izmislio je 1937. godine Bob Kob, vlasnik restorana u Holivudu. Pomešao je hranu koju je našao u frižideru (zelena salata, paradajz, avokado, zeleni luk, sir i kuvana jaja) i kuvanu slaninu. Ovako dobijenom salatom poslužio je šoumena Sida Graumana kojem se jelo toliko dopalo da se već sledećeg dana vratio u lokal i naručio "Kob" salatu.
Cezar salata
Svetski poznata zelena salata nema nikakve veze sa starorimskim političarem, Julijem Cezarom. Izmislio je 1924. godine kuvar Cezar Kardini, koji je držao restoran u Meksiku. Ovaj restoran, bio je omiljeno mesto među amerikancima, i zato stalno prebukiran, s obzirom da je u SAD tada važila prohibicija. Jednog dana u kuhinji je ponestalo gotovo svega, a Kardini je odlučio da napravi predjelo od preostalih sastojaka: zelene salate, jaja, tosta, parmezana, vusterširskog sosa i maslinovog ulja. Pretpostavljalo se da se listovi zelene salate uzimaju rukom i umaču u sos. Kasnije je jelo dobilo svoj poznati izgled kakvog ga danas znamo.
Karpaćo
Đuzepe Ciprijani, osnivač Hari's bara (Harry’s Bar) u Veneciji, osmislio je karpaćo za groficu Amaliju Nani Močenigo kojoj su lekari zabranili da jede kuvano meso. Međutim, Ciprijani je pronašao rešenje. Poslužio je grofici tanke kriške sirovog goveđeg mesa i obogatio ih sosom od belog vinskog sirćeta, žumanca, maslinovog ulja, senfa, soli, bibera, vusterširskog sosa, mleka i limunovog soka. Izgled na tanjiru je podsećao na šemu boja slika renesansnog umetnika Vitorea Karpača. Slikarev rad poslužio je kao inspiracija za naziv jela.
"Pavlova" torta
Vazdušni desert na bazi beze kora, nazvan je po velikoj ruskoj balerini Ani Pavlovoj. Dvadesetih godina prošlog veka, balerina je posetila Australiju i Novi Zeland, a ove dve zemlje se skoro stotinu godina spore ko je od njih smislio čuveni desert. Prema jednoj verziji, Pavlovu je stvorio Novozelanđanin, kuvar hotela u Velingtonu koga je inspirisala tutu suknja balerine. Biograf Ane Pavlove Kit Moni, se držao ove teorije. Međutim Australijanci tvorcem "Pavlove" smatraju kuvara iz Perta Berta Saksa, ali osnova australijskog deserta bio je žele a ne beze.