Magazin
Meteoropatija - kada radovanje proleću izostane
Ovih dana, sa porastom temperature, sve češće možemo čuti da se ljudi oko nas ne osećaju dobro, neki tvrde da su meteoropate i da je uzrok upravo nagla promena vremena. Meteoropatija se manifestuje kroz promenu raspoloženja, pospanost i umor koji se javljaju tokom sezonskih promena. Ko je podložan meteoropatskim reakcijama i kako ih može olakšati?
I dok mnogi ljudi smatraju da je meteoropatija "izmišljotina" 21. veka, a neki da je posledica lošeg ekosistema, neaktivnog načina života i stalne izloženosti stresu, činjenice govore da su ljudi i pre Hrista znali o uticaju vremena na zdravlje.
Da vreme može loše uticati na ljude, znalo se još 400 godina pre naše ere. Hipokrat, otac moderne medicine, koji je bio lekar i filozof, pominjao je bolne simptome koje izaziva promena vremena. Molio je svoje kolege, tada zvane iscelitelje:"Budite posebno obazrivi tokom promene vremena, izbegavajte puštanje krvi, kauterizaciju i ne uzimajte skalpel u ovom periodu."
Takođe, neki radovi o bioklimatologiji starogrčkog lekara Diokla su takođe preživeli do naših dana. Diokle je godinu podelio na šest perioda i svojim pacijentima preporučivao određeni stil života u svakom od njih. I nisu samo Stari Grci bili upućeni u uticaj vremena na zdravlje, Stari Germani su primetili da su bolovi u zglobovima i mišićima češći po vlažnom i hladnom vremenu i nazivali su ih "vremenskim bolovima". Neki stari iscelitelji, poput onih sa Tibeta, čak su povezivali svaku bolest sa vremenskim promenama.
Mnoge istorijske ličnosti, uključujući Napoleona, Mocarta, Leonarda da Vinčija, Bajrona, Kolumba, patile su od meteoropatije. U naučnom delu "Iskustvo proučavanja vremena" pesnik, državnik i mislilac Gete je primetio uticaj vremena na rad.
Ko je sklon meteoropatiji
Bolovima koji nastaju pod uticajem vremena, najčešće su skloni ljudi koji imaju bilo kakve urođene ili stečene bolesti. Obično su to problemi sa cirkulacijom, krvnim sudovima i srcem, uključujući i one koji nastaju usled stresa i neaktivnog načina života. U grupu ljudi na koje mogu uticati promene vremena spadaju i osobe koje imaju respiratorne bolesti, kao i astmatičari, ljudi sa arterosklerozom, sa bolovima u zglobovima ili prelomima kostiju, kao i ljudi sa poremećajima nervnog sistema.
Pošto je telo ovih ljudi oslabljeno navedenim bolestima, troši više energije na adaptaciju. Kao rezultat toga, javljaju se negativne fizičke, psihičke ili druge senzacije pri naglim promenama vremena ili neposredno pre promene vremena. Procenjuje se da 35 posto svetske populacije zavisi od vremenskih promena, čak oko 70 posto ljudi sa kardiovaskularnim bolestima.
Simptomi meteoropatije
Glavobolja - jedna od najčešćih manifestacija među meteoropatama svih uzrasta, najčešće se javlja pre ili na dan nagle promene vremena. Bol je lokalizovan u potiljku ili u slepoočnicama i može biti praćen vrtoglavicom i mučninom.
Pospanost, slabost i vrtoglavica - najčešće se javljaju pre kiše, jer u to vreme pada barometarski pritisak i smanjuje se nivo kiseonika u vazduhu, pa osećajući taj nedostatak, organizam pokušava da uštedi energiju.
Arterijska hipertenzija - rasprostranjena među starijim osobama ili osobama sa hroničnim oboljenjima kardiovaskularnog sistema, a nastaje kad se povećava barometarski pritisak.
Bol u zglobovima, kostima, mišićima i telu - se često dešava sa porastom barometarskog pritiska kod ljudi koji imaju prekomernu težinu ili imaju bilo kakve prethodne povrede.
Apatija, loše raspoloženje, agresivnost - najčešće su rasprostranjeni među osobama koje su preosetljive. Uticaj vremena na promenu raspoloženja, prepoznato je kao jedna vrsta neurotičnih poremećaja i naziva se meteoneuroza.
Takođe, promena vlažnosti vazduha negativno utiču na osobe sa hroničnim respiratornim oboljenjima, kao i na osobe sa prelomima ili povredama udova.
Prvo što primetimo je promena temperature vazduha, a promena temperature u rasponu od 8 - 10 stepeni mogu izazvati lučenje histamina - "aktivatora" alergijskih reakcija.
Pored meteorološkog uticaja, uzroci meteoropatije, mogu se videti i u biološkim faktorima, vezanim za proizvodnju dva hormona:
- serotonina - "hormona sreće", neurotransmitera koji se stimuliše sunčevom svetlošću i stvara osećaj zadovoljstva i blagostanja
- melatonina - hormona koji deluje kao "biološki sat", jer se aktivira tokom noćnih sati i glavni je regulator sna
Kako se leči meteropatija
Zbog specifičnosti sindroma meteoropatije, lečenje vremenskih bolova svodi se na posetu lekaru i detaljan pregled postojećih i stečenih bolesti, kao što su poremećaji kardiovaskularnog sistema, nervne bolesti, povrede ili drugi simptomi koji se pogoršavaju vremenskim promenama.
Istovremeno, važan deo lečenja meteoropatije sastoji se od njene prevencije. Prevencija je povezana sa poštovanjem niza jednostavnih preporuka koje lekari dele stotinama godina.
Širom sveta lekari savetuju da ojačamo zdravlje, radimo jutarnje vežbe, dovoljno spavamo, pravilno se hranimo i odreknemo se loših navika, ali samo mali broj ljudi se zaista pridržava ovih jednostavnih preporuka.
U borbi protiv loših manifestacija koje izaziva promene vremena, može pomoći i svetlosna terapija ili fototerapija. Svetlosna terapija se takođe može sastojati od prirodnog izlaganja sunčevoj svetlosti, provođenja više vremena na otvorenom. Takođe, korišćenje tehnika opuštanja i meditacije, kao i odlazak na masažu ili samomasaža, mogu olakšati tegobe.
