Kada su u pitanju veliki umetnici istorije, uz njihovo stvaralaštvo se često opisuju i anegdote iz njihovih života ili zanimljive priče o pojedinim delima. Smatra se da su mnogi veliki kreativci istorije bili ekscentrične i intrigantne ličnosti, pa samim tim je i svet umetnosti uvek fascinirao javnost. Neke od sledećih činjenica savršeno opisuju neobične događaje, ali i veliku ulogu umetnosti u istoriji i društvu:
Umetnička takmičenja na Olimpijskim igrama
U periodu od 1912. do 1948., umetnost je bila deo Olimpijskih igara. Arhitektura, muzika, literatura, slikarstvo i skultura su bile glavne kategorije i dodeljivane su bronzane, srebrne i zlatne medalje za autore koji bi se dokazali.
Glavno pravilo je bilo da rad koji se šalje na takmičenje mora biti originalan, a nije smeo nigde drugo da se izlaže ili prikazuje pred ocenjivanje. Teme dela su morale biti vezane za sport, u duhu manifestacije. Bilo je takmičara koji su osvajali zlatne medalje u sportu, pa zatim i u umetničkoj kategoriji.
Pikasova "krađa" Mona Lize
Kada je Da Vinčijevo delo nestalo sa zida muzeja Luvra u avgustu 1911. godine, traženje krivca je bila tema koja je privukla mnogo pažnje. Granica Francuske je zatvorena a policija je neumorno tražila sliku. "Mona Liza" nije bila naročito poznata slika, ali nakon njene krađe, na stotine ljudi se okupljalo da vidi prazno mesto na zidu galerije, gde je prethodno bila okačena. Od tada, portret je postao veoma slavan i vest se brzo proširila. Mnoge novine su objavljivale novčane nagrade za onog koji pronađe Mona Lizu, što je dovelo do optužbe i suđenja za jednog od najpoznatijih predstavnika kubizma, Pabla Pikasa.
Geri Pjere, koji je nekada bio sekretar pisca Gijoma Apolinera, Pikasovog prijatelja, priznao je u novinama da je ukrao male pirinejske skulpture iz Luvra i prodao iz Pikasu. Pošto Pikaso nije bio naročito diskretan oko ukradenih dela (koristio ih je kao reference u slikama), on i Apoliner su postali osumnjičeni za krađu Mona Lize.
Ipak, prema njihovim "emotivnim" reakcijama na suđenju, sudija je odlučio da ih pusti. Dobili su samo upozorenje, a pravi krivac je pronađen dve godine kasnije, pokušavajući da proda sliku umetničkom dileru u Firenci.
Gustav Klimt je verovao da je mačji urin koristan za radove
Gustav Klimt, jedan od osnivača Bečke secesije, najpoznatiji po svom delu "Poljubac", bio je veliki ljubitelj mačaka. Prema mnogim izvorima, uvek je imao od osam do deset mačaka u svom studiju, koje su živele sa njim. Osim što ih je voleo kao društvo, smatrao je da je njihov urin sjajno fiksira crteže. Njegova teorija nije naučno dokazana, ali su mnogi istoričari umetnosti razočarani zbog moguće velike količine izgubljenih, to jest "mokrih i uništenih" radova.
Ultramarin - vrednija od zlata
Tokom renesanse, trideset grama bogato plave nijanse je koštalo koliko i godišnja kirija za dobar atelje u Firenci. Pored zlatnih i vermilion (crveno-narandžaste), ultramarin je bila asocijacija na božanstvo. Naziv preveden sa latinskog znači "preko mora", jer se boja isporučivala brodovima iz Azije. Proces dobijanja boje je bio komplikovan i cene visoke, zbog čega je ultramarin bila namenjena za prikaze i odore svetaca ili mitoloških scena.