Magazin
Svetlosno zagađenje - gde su nestale zvezde
Svetlo nam je omogućilo da noću budemo bezbedniji na ulici, ali tipično ulično osvetljenje ne osvetljava samo trotoare i ulice, već i nebo, zaklanjajući nam pogled na zvezde. Noćno nebo svake godine u proseku postaje svetlije za 9,6 posto. Ako se trend nastavi, dete rođeno danas, na mestu gde se vidi 250 zvezda, do svoje 18 godine, moći će da vidi samo njih 100.
Skoro čitavu istoriju čovečanstva zvezde su svake noći osvetljavale Zemlju. Ali počev od 19. veka njihov sjaj je počeo postepeno da bledi. Činjenica da je u gradovima počelo da se koristi veštačko osvetljenje, pogoršava vidljivost noćnog neba. Većina nas koji živimo u urbanim sredinama ne može da ga vidi zbog svetlosnog zagađenja. U velikim gradovima imamo sreće da čak i bacimo pogled na Veliki medved. Procenjuju da Mlečni put više nije vidljiv za jednu trećinu čovečanstva, uključujući 60 posto Evropljana i 80 posto Amerikanaca. Veštačko svetlo iz gradova zaklonilo nam je pogled na zvezde.
Zašto je svetlosno zagađenje štetno
Na prvi pogled, teško je zamisliti zašto je ovakva vrsta zagađenja problem. Naravno, lepo je gledati u sazvežđa, ali veštačko osvetljenje je takođe izuzetno korisno, jer više ne moramo da čitamo uz sveću ili da držimo fenjer dok šetamo noću ulicama. Ali, i pored ovih pozitivnih strana, verovatno je ljudski rod malo preterao sa njegovom primenom. Naučnici su otkrili da prekomerno upotreba svetla noću može imati brojne štetne posledice:
1. Može poremetiti san ljudima - Neka istraživanja sugerišu da izlaganje određenim vrstama osvetljenja noću, može ugroziti sposobnost našeg tela da proizvodi melatonin i time poremeti san. Zbog toga je teže zaspati odmah nakon gledanja u ekran računara celo veče (plavo svetlo je posebno ometajuće).
2. Smetaju divljim životinjama - U poslednjoj deceniji, naučnici su počeli da shvataju da veštačko osvetljenje noću utiče na životinje i ekosisteme na neočekivane načine. Morske kornjače gube sposobnost navigacije u okeanu, a ptice selice često bivaju zbunjene visokim zgradama koje su osvetljene i nekada u letu udaraju u njih.
3. Predstavlja veliki gubitak energije - Iako je osvetljenje noću korisno, da li nam baš treba ovoliko? Mnoge ulične svetiljke su napravljene tako da sijaju u svim pravcima (uključujući i u nebo) umesto da se fokusiraju isključivo na zemlju. Takođe, mnoga ulična svetla sijaju čak i u sitne sate kada nikome nisu potrebna, a prema nekim procenama, 40 procenata gradskog računa za struju odlazi na ulične svetiljke.
4. Može umanjiti naš osećaj za univerzum - Mnogi astronomi misle da je tragedija što smo odsečeni od zvezda, jer nedostatak noćnog neba može uticati na naš osećaj veličine univerzuma i našeg mesta u njemu. Tvrde da nije slučajno što je astronomija najstarija nauka, jer su ljudi gledali svetla na nebu, komete i planete, i pitali se šta se dešava tamo gore. To je bilo stimulativno za pokretanje prvih istraživanja.
Kako se nositi sa svetlosnim zagađenjem
"Međunarodna asocijacija za tamno nebo", osmislila je pet pravila kojih se treba pridržavati kako bi se smanjili negativni efekti ovog zagađenja.
Korisnost - Neophodno je razumeti da li je zaista potrebno osvetliti određenu oblast. Stručnjaci predlažu da se razmotri kako će svetlost uticati na ovakve oblasti, posebno na divlje životinje, kojima je tu stanište. Možda postoje i drugi načini, kao na primer osvetljenje sa reflektujućim bojama.
Jasna svrha - Ako ne možete bez osvetljenja, potrebno je da ga usmerite samo na ona mesta koja moraju da budu osvetljena, smatraju naučnici iz ove asocijacije.
Jačina - Svetlo ne bi trebalo da bude jače nego što je potrebno, pa stručnjaci pozivaju na korišćenje minimalnog nivoa koji je potreban.
Kontrola - Korišćenje osvetljenja mora biti pod kontrolom, ovde mogu pomoći senzori pokreta ili tajmeri.
Boja - Ukoliko je moguće, koristiti toplije nijanse, jer je dokazano da kratkotalasne plavo-ljubičaste boje mogu uticati na živi svet, pre svega one su najštetnije za insekte.
