Šta je kritičko ignorisanje i kako ga koristiti u onlajn svetu

Cilj društvenih mreža i pretraživača je da privuku pažnju osobe širenjem informacija koje izazivaju radoznalost, ogorčenje ili bes. Što korisnik duže bude gledao u ekran, to će dobiti više reklama, a zarada raznih kompanija od njih će rasti. Konkurencija u privlačenju pažnje je sve veća, pa su 2013. godine u pretrazi po haštagu na društvenoj mreži Tviter korisnici provodili u proseku 17,5 sati, a već 2016. godine se ta pretraga smanjila na 11,9 sati.

Da bi filtrirao informacije, pojedincu su potrebne kognitivne strategije koje će pomoći u zaštiti od zamki za odvlačenje pažnje. Jedna od takvih strategija je "kritičko ignorisanje". Grupa naučnika sa nemačkog, britanskog i američkog univerziteta preporučuje da ova vrsta eliminisanja informacija bude svakodnevna, prenosi portal "RBC Trends". 

Kritičko ignorisanje je sposobnost da se namerno ograniči digitalna pažnja. Naučnici to nazivaju "razumnim i zdravim navikama" u prevelikom broju informacija. Bez toga, stručnjaci smatraju da će se ljudi utopiti u moru podataka koji će im, u najboljem slučaju, odvlačiti pažnju i dovoditi ih zabludu, a u najgorem, može ih dovesti u nevolju i gubljenje novca.

Kritičko razmišljanje nije dovoljno ovde, jer je to sistem razmišljanja koje se koristi za analizu stvari i podataka, tumačenje fenomena, procenu događaja i naknadno donošenje objektivnih zaključaka. Naučnici veruju da u digitalnom svetu to korisniku ne može da pomogne, iz najmanje dva razloga.

1. Digitalni svet sadrži više činjenica nego sve biblioteke na svetu. Većina njih potiče iz nepotvrđenih izvora i nisu potvrđeno istinite. Zbog ogromne količine podataka, jednostavno nema dovoljno vremena da se oni kritički shvate.
2. Sa druge strane, kritičko razumevanje beskorisnih ili zlonamernih informacija, za koje je potrebno vreme da se iščitaju i obrade, samo bi potvrdilo cilj IT kompanije, a to je upravo privlačenje pažnje.

Strategije za kritičko ignorisanje sadrže tri glavna alata koja zaista pomažu, a svaki od njih je odgovoran za različite vrste štetnih podataka.

Samocenzura

Kako bi pronalazili samo one informacije koje su od koristi, ili koje su zanimljive, ljudi mogu ograničiti uplitanje takozvanih viška činjenica, ili nebitnog sadržaja. Na prvom mestu mogu se  ukloniti obaveštenja koja odvraćaju pažnju, ili potpuno ugasiti ona koja su nepotrebna. Mnogi internet korisnici isključuju korišćenje ličnih podataka za personalizovano oglašavanje.

Filtriranje

Pre korišćenja sajta, važno je prvo proučiti ko stoji iza njega. Iako većina ljudi veruje svemu što pročita na internetu, pa čitaju sadržaje detaljno i pažljivo, ne razmišljajući da su informacije potencijalno lažne. Sajt koji je nauzgled ozbiljan, zapravo može da širi lažne informacije o klimatskim promenama, vakcinaciji ili istorijskim događajima. U skladu sa tim, pre čitanja, važno je razumeti da li treba verovati određenom izvoru.

Ignorisanje internet "trolova"

Posebna kategorija korisnika koja je nastala pojavom komentara i debata na internetu, nazvana je onlajn ili internet trolovima. Ovi posetioci interneta svaki povod koriste kao razlog za svađe, vređanja i stvaranje tenzije. Primećeno je da ovakve osobe maltretiraju, zastrašuju ili koriste druge digitalne i antidruštvene taktike, a sve zarad privlačenja pažnje, namerno stvarajući debatu tamo gde je nema. Važno je suprotstaviti im se - ne ulaziti u dijalog sa takvim ljudima, a ako je potrebno, blokirati ih i informisati administratore platforme o kršenju pravila sajta.