Magazin
Šest saveta za očuvanje pamćenja
Pogoršanje pamćenja sa godinama je prirodan proces koji je teško sprečiti, što neosporivo utiče na kvalitet života, produktivnost, ali i povećava rizik od razvoja demencije. Kineski naučnici rešili su da otkriju u čemu leži tajna dobrog pamćenja, a rezultati su pokazali da se brigom o šest ključnih faktora rizik od pojave bolesti višestruko smanjuje.
U naučnom istraživanju koje su sproveli istraživači pekinškog Nacionalnog centra za neurološke poremećaje učestvovalo je 29.000 osoba starijih od 60 godina, čije su kognitivne funkcije u trenutku otpočinjanja istraživanja (2009. godine) bile bez otklona. Dobrovoljcima su procenjene i radne sposobnosti, ali i prisustvo AroE gena u organizmu, koji je odgovoran za razvoj Alchajmera, najrasprostranjenijeg tipa demencije. Zatim, u narednih deset godina praćene su kognitivne sposobnosti učesnika radi utvrđivanja da li postoje izmene i odstupanja u odnosu na početno stanje, i ukoliko postoje, u kojoj meri su one uslovljene načinom života.
Za svakog učesnika izrađen je specijalni (individualni) pokazatelj zdravog života, koji se sastojao od šest različitih faktora:
Zdrava ishrana - konzumacija preporučene dnevne doze namirnica, i to najmanje 7 od ukupno 12: voće, povrće, riba, meso, mlečni proizvodi, so, puter, jaja, žitarice, mahunarke, koštunjavo voće i čaj
Regularne fizičke aktivnosti - preporučena umerena fizička aktivnost u trajanju od maksimalno 150 minuta nedeljno, i ne više od 75 minuta energične fizičke aktivnosti
Aktivni socijalni kontakti - druženje sa članovima porodice i prijateljima ne manje od dva puta nedeljno, odlazak na sastanke i večernje izlaske
Kognitivna aktivnost - pisanje, čitanje, igranje društvenih igara ili neka druga intelektualna aktivnost, ne manje od dva puta nedeljno
Prestanak pušenja - ukoliko osoba nikada nije bila korisnik duvanskih proizvoda, ovaj faktor se automatski zaračunavao
Prestanak upotrebe alkoholnih pića - ukoliko osoba nikada nije konzumirala alkohol, ovaj faktor se automatski zaračunavao
Zaključci kineskih naučnika potvrdili pretpostavke - način života utiče na razvoj demencije
Na osnovu ocene svih faktora, utvrđeno je da se zdrava i izbalansirana ishrana našla na prvom mestu po uticaju na pamćenje, na drugom mestu – kognitivna aktivnost, dok je treće mesto po uticaju na pamćenje imala fizička aktivnost. Zanimljivo je i da prisustvo gena AroE (koji je odgovoran za razvoj Alchajmera) imao daleko manji uticaj pri zdravom načinu života, dok samo odsustvo gena uz loš kvalitet života nije bilo garancija za život bez Alchajmera.
Prevencija demencije počinje u mladosti
Iako su razvoju Alchajmera podložnije osobe starije od 65 godina, brigu o zdravlju sa ciljem prevencije nastanka i razvoja ove bolesti trebalo bi voditi od same mladosti. Pomenuto istraživanje kineskih naučnika prokomentarisala je i Suzan Mičel, učesnica istraživačke grupe za istraživanje Alchajmera "Alzheimer's Research UK": "Istraživanje je sprovedeno veoma dobro, budući da su se učesnici posmatrali u dovoljno dugom vremenskom periodu. Ono je potvrdilo, ali i dopunilo postojeće pretpostavke da zdrav život može podržati pamćenje i kognitivne sposobnosti i u starijem dobu, budući da tek mali broj ljudi zna da postoje konkretni koraci koje se mogu preduzeti da bi se umanjila verovatnoća za razvoj demencije."
