Magazin
Ručni sat - od bojnog polja do prestižnog modnog detalja
Iako je prvenstveno bio deo ženskog modnog stila, tokom rata se pokazao praktičnim. Vojnicima u Prvom svetskom ratu je bilo lakše da nose ručni sat i brzo okreću zglob da vide vreme. Od tada je modni detalj, koji može dostići vrednost od nekoliko miliona dolara.
Ručni sat, kakvog ga danas poznajemo, nije bio popularan niti se redovno viđao, već je ženska moda bila ta koja je popularizovala njegovo nošenje.
Tokom 19. veka oni su bili pričvršćeni za trake ili lančiće, dajući im ženstvenost i čineći da izgledaju kao nakit. Prvi ručni sat napravljen je za jednu mađarsku groficu 1868. godine, navodi se u Ginisovoj knjizi rekorda.
Istoričari kažu da je ideja o vezivanju malih satova na zglobove vojnika verovatno začeta tokom Burskog rata ili možda u nemačkoj mornarici neposredno pre, a postoje neki istorijski izveštaji o tome da je Napoleon bio frustriran time što je morao stalno da otvara džepni sat tokom bitke. Većina istoričara se ipak slaže da je Prvi svetski rat obezbedio njegovo mesto, kako u vojnoj istoriji, tako i u muškom nakitu.
Kultni "Tenk", koji je 1917. godine kreirao osnivač ove kompanije "Kartije", inspirisan je tenkovima koje je video na zapadnom frontu kao vojnik. Posle višestrukih varijacija, ovaj časovnik je sada dostupan u čak 41 modelu, sa kombinacijama žutog zlata, belog zlata, ružičastog zlata i čelika, po cenama od oko 1.900 dolara.
"Tenk", sa svojim odmah prepoznatljivim pravougaonim kućištem i rimskim brojevima, bio je omiljen među slavnim ličnostima, uključujući Gretu Garbo, Džona F. Kenedija (koji je kupio jedan za svoju nevestu sa ugraviranim "Za Džeki. Voli te Džek.") i princezu Dijanu.
Otprilike u vreme kada je kompanija "Kartije" pravila svoje prve primerke, vojno tržište je uzimalo maha. Reklama kompanije "Omega", iz 1902. godine, prikazivala je ručni sat koji je nosio britanski artiljerijski oficir, opisujući ga kao "neophodan deo vojne opreme".
Kako se razvilo kopneno ratovanje ranog 20. veka, razvila se i upotreba takozvanih rovovskih satova sa gotovo identičnim emajliranim brojčanicima, širokim belim brojevima na crnoj pozadini i kazaljkom za vreme.
Za to vreme, preko okeana, kompanija "Hamilton Voč", osnovana 1892. godine u Pensilvaniji, počela je sa radom. Prvobitno poznata po preciznim džepnim satovima koji su se koristili za određivanje vremena na železničkim stanicama širom SAD, postao je zvanični dobavljač u vremenu kada je vazduhoplovstvo bilo u povoju. Proizveden u više od milion primeraka tokom i neposredno posle rata, ovaj primerak je postao statusni simbol koji govori o prefinjenosti. Novi vojni heroj imao je naočare, kožnu jaknu, dugački šal i Hamilton sat.
Danas se upotreba časovnika svela na modni detalj, a postoje pravila kako se nosi:
- Uvek se nosi na nedominantnoj ruci
Iako postoje različita tumačenja zbog čega je to tako, ipak je praktičnost presudila jer je manje verovatno da će vam smetati ili biti oštećen ako ga nosite na ruci sa kojom ne pišete ili ne radite većinu poslova. Na primer, ako ste levoruki, trebalo bi da ga nosite na desnom zglobu.
- Postavite ga iznad kosti ručnog zgloba
Sat se obično nosi neposredno iznad zglobne kosti, nekada će vam malo vireti ispod rukava košulje ili džempera. Postoje osobe koje ga okreću na unutrašnju stranu ruke, pa se tako može zaštiti lice sata koje sklono ogrebotinama.
- Uvek pravilno podesiti kaiš
Ručni satovi ne bi trebalo da se pomeraju na ruci, da "šetaju", ali ne bi trebalo ni da vas čvrsto stežu.
- Širina zgloba određuje veličinu proizvoda, jer ne bi trebalo da izgledaju ni glomazno ni minijaturno
- Nakit, koji nosite uz sat, trebalo bi da se nalazi iznad njega
Najskuplji sat na svetu (Graff Diamonds Hallucination), prodat je na aukciji za 55 miliona dolara.
