Muzika - "mašina vremena" koja u nama budi sećanja

Sedite u taksiju i odjednom kreće dobro poznata melodija, koja već u prvih par trenutaka izaziva nalet emocija koje niste iskusili godinama. Bilo da se radi o nekoj pesmi iz ranog detinjstva koju niste čuli još od tada ili melodiji koju povezujete sa značajnim životnim događajem ili ljudima koji su vam dragi, već sa prvim taktovima vam srce zaigra jače, a u glavi se smenjuju davno zaboravljene slike.

Muzičko autobiografsko pamćenje

Fenomen pri kome određena melodija ili njeni delovi izazivaju misli o događajima ili ljudima iz prošlosti u praksi se naziva muzička autobiografska memorija. Njeno javljanje uslovljeno je jakim neuronskim vezama koje su se u određenim delovima mozga stvorile u prošlosti, u momentima koji su za nas u tom trenutku bili značajni – bilo da je u pitanju neki radostan događaj (prvi susret sa voljenom osobom, venčanje ili diplomiranje), tužan (poput emotivnog rastanka), pa čak i onaj koji nam je ulio strah.

Kako muzika utiče na buđenje uspomena

Jedan od razloga zbog čega je muzika snažan okidač uspomena jeste zbog toga što se ona obrađuje u različitim delovima mozga, uključujući i hipokampus i amigdalu. Hipokampus je ključna regija mozga za konsolidaciju pamćenja, dok je amigdala uključena u obradu emocija, posebno straha i zadovoljstva. Kada čujemo dobro poznatu melodiju, ovi delovi mozga se aktiviraju, a sećanja i emocije povezane sa njom kao da isplivavaju na površinu. Pritom, što smo više puta čuli određenu pesmu u specifičnom kontekstu, ona se jače povezuje sa tim sećanjima i emocijama.

"Imam jednu prijateljicu sa kojom se družim već punih osam godina i sa kojom se sticajem okolnosti veoma retko čujem – tek ponekada razmenimo koju poruku ili prokomentarišemo neku objavu na društvenim mrežama. Ali i posle osam godina, na prve taktove pesme "Tejk jor tajm" ("Take your time") od Sema Hanta setimo se jedna druge – i obavezno pošaljemo glasovnu poruku sa delićem pesme", navodi Aleksandra. "Ne postoji niko drugi na koga me ta pesma asocira. To je neki vid naše tradicije koju negujemo i koja nas vraća u prošlost i podseća na period kada smo provodile dosta vremena zajedno."

Drugi razlog zašto je muzika toliko efikasna u evociranju uspomena je taj što se na veoma direktan način dotiče naših emocija. Ona ima sposobnost da izazove snažna osećanja radosti, tuge, nostalgije i još mnoge druge, a ove emocije mogu biti blisko vezane za naša sećanja na određene događaje ili periode u našim životima. Postoje i pojedini navodi koji sugerišu da su određene vrste muzike možda bolje u evociranju uspomena od drugih: na primer, pesme koje imaju jaku emocionalnu rezonancu ili koje se na neki način posebno pamte (po dirljivim stihovima ili specifičnoj melodiji) snažnije evociraju sećanja od onih koje nas nisu ni na koji način dotakle.

Postoji i treći, ne manje značajan razlog, zbog koga muziku vezujemo za osećanja: kada čujemo muziku u kojoj uživamo, u našem mozgu se oslobađa dopamin, koji je povezan sa osećajem zadovoljstva i nagradom, stvarajući time pozitivnu asocijaciju na muziku. Ova asocijacija se zatim može povezati sa određenim uspomenama koje nastaju u trenucima dok melodija svira - a onda kada je iznova čujemo, naš mozak iznova (kao po navici) luči dopamin, budući da je organizam povezao melodiju sa osećajem zadovoljstva.

Muzika budi i kulturna i istorijska sećanja

Zanimljivo je da muzika može da izazove ne samo lična sećanja (ona koja smo proživeli), već može izazvati i kulturna i istorijska sećanja, kao i emocije koje su univerzalnije. Na primer, određeno muzičko delo može biti povezano sa određenom erom, poput šezdesetih godina, i slušanje te muzike može izazvati osećaj nostalgije za tim vremenskim periodom, čak i ako ga sami nismo preživeli. Slično tome, poznato je da određene vrste muzike, kao što su uspavanke ili brža, plesna muzika, izazivaju specifične emocionalne reakcije kod ljudi u različitim kulturama.