Magazin
Nomikai - zašto japanski biznismeni spavaju na ulicama?
Šetnjom kroz ulice Tokija se mogu videti brojne znamenitosti: Tokijski toranj, mnoštvo tradicionalnih hramova, muzeja, ali i sredovečni biznismeni koji spavaju na ulicama, u javnom prevozu (na podu voza) ili nespretno šetaju kroz grad, tražeći svoj dom.
Pre nekoliko godina internet su preplavile fotografije japanskih biznismena, koje su brzo postale hit. Na fotografijama se mogu videti muškarci u odelima, koji nose uglancane cipele i kožne torbe. Deluju kao tipični biznismeni koji se mogu videti u svim velikim gradovima sveta.
Ipak, ono što je najupečatljivije nije njihov izgled, već situacije u kojima se nalaze. Svaki od muškaraca leži na betonu, klupi, među žbunjem na ulici, na stepenicama ili u javnom prevozu. Izgledaju kao da su utonuli u dubok san i zaboravili na japansko pravilo pokazivanja isključivo najboljeg lica u javnosti.
Kako je došlo do toga da poslovni i "ozbiljni" ljudi popiju toliko alkohola da se onesveste na sred ulice? Odgovor je: nomikai.
Nomikai (nomi – piti, kai – događaj) su obavezna društvena okupljanja u poslovnom svetu Japana. Na primer, kada šef odseka ili direktor firme organizuje nomikai, važno je prisustvovati, jer to predstavlja veliki znak poštovanja. Nije preporučljivo "izdvajati" se od drugih i odbiti poziv, bez obzira ako je sutradan radni dan za koji se mora rano ustati. Takođe, veoma je važno prihvatiti svako piće koje direktor ponudi, ne samo iz pristojnosti, već i zbog potencijalnog unapređenja na poslu.
U većini slučajeva, nomikai se održava u restoranu ili baru i često traje do kasno u noć. Zbog toga, mnogi biznismeni nemaju način da se vrate do kuće, jer su propustili poslednji voz, a hoteli i taksiji su isuviše skupi. Ovo je razlog (i zbog dejstva alkohola) zbog čega mnogi "odluče" da spavaju na ulicama.
Fenomen je postao prilično popularan u svetu i onesvešćeni "modeli" su poslužili kao inspiracija pojedinim umetnicima. Mnogi su pravili dokumentarne projekte i fotografisali usnule biznismene, ali uz indirektne kritike na primer surove poslovne kuluture. U profesionalnom (i akademskom) svetu Japana je neophodno uvek davati maksimum i ići do sopstvenih mentalnih i fizičkih granica. Zbog prevelikih očekivanja za pojedinca, veliki broj stanovnika pati od prekomernog stresa, usamljenosti i depresije.
Postoji i nekoliko profila na društvenim mrežama koji isključivo postavljaju pijane, iscrpljene biznismene. Profili su najčešće šaljivog karaktera, a služe i kao dobar podsetnik: previše posla, kao i previše zabave mogu biti loša ideja.
