Na samo nekoliko stanica moskovskim metroom od centra grada nalazi se VDHN (Izložba dostignuća narodne privrede) – kompleks koji obuhvata preko 250 paviljona, aleje, parkove, fontane i mnoštvo remek-dela arhitekture, od kojih se čak 49 vode kao spomenici kulturnog nasleđa. Jedno od njih je i fontana Družba Naroda, čiji naziv govori o ujedinjenosti i druženju naroda, o kojoj smo izvdojili nekoliko zanimljivosti:
16 devojaka kao 16 sovjetskih republika - zlatne ženske statue koje se nalaze na obodu fontane simbol su republika koje su svojevremeno ulazile u sastav Sovjetskog Saveta. Zašto 16 statua, kada je republika bilo 15? U vreme kada se fontana pravila postojala je i šesnaesta, Karelo-Finska republika koja je kasnije postala autonomna pokrajina.
Za pozlatu figura majstori su utrošili preko šest kilograma zlatnih listića – isprva je bilo planirano da skulpture budu pokrivene neprozirnim staklom u boji, ali je Josif Staljin insistirao da se pri izradi ovog spomenika, koji je simbol moći jedne države ne štedi – naredio je da se sve figure pokriju zlatom. Svaka od statua izrađena je od bronze, visoka četiri metra i teška neverovatne dve i po tone, a za pozlatu je iskorišćeno preko hiljadu "blokova" zlatnih listića.
Način na koji su devojke raspoređene nije slučajan – tim redosledom bile su poređane i trake na grbu SSSR koje su simbolično predstavljale republike: Rusija, Ukrajina, Uzbekistan, Gruzija, Litvanija, Letonija, Tadžikistan, Turkmenistan, Karelo-Finska republika, Estonija, Jermenija, Moldavija, Kirgizija, Azerjebdžan, Kazahska republika i Belorusija. U centralnom delu nalazi se bakarni snop u kome su predstavljene tri glavne poljoprivredne kulture toga vremena – pšenica, suncokreti i konoplja.
Nekoliko devojaka u ruci drži pamuk - o značaju pamuka u Sovjetskom Savezu i danas se pripoveda, budući da je on bio jedan od glavnih "dragulja" Sovjetskog Saveza koji su mnogi nazivali i "belo zlato Zemlje". Devojke koje su predstavljale Uzbekistan, Tadžikistan, Turkmenistan, Kirgiziju i Azerbejdžan zauvek su sačuvale sećanje na ovu vrednu poljoprivrednu kulturu.
Zlatne devojke su i simbol plodnosti – prema ideji skulptora, 16 zlatnih devojaka predstavlja ne samo 16 sovjetskih republika, već i personifikaciju Demetre, boginje plodnosti koja silazi u svet običnih seljaka. Sovjetska umetnost pedesetih godina prošlog veka dosta je bila pod uticajem klasicizma, a otud i pokušaj da devojke zasene svojom pojavom remek-delo klasične umetnosti, popularne fontane u Petergofu.
Svaka devojka imala je svoj prototip - za potrebe izrade fontane umetnicima je poziralo 16 studentkinja, iako su se kroz istoriju sačuvali podaci o samo tri mlade dame. Jedna od njih je i mlada balerina i glumica Virve Kiple - Parsadanjan koja je predstavljala Estoniju. Iako se devojka nije mnogo zanimala za to na kojoj će fontani biti njen lik, danas svaki od preko 30 miliona posetilaca koji godišnje posete VDNH, može je prepoznati. Druga devojka čiji je identitet poznat je Gruzijka Rodam Amiredžibi, devojka nestvarne lepote i "plave krvi", dok je treća, Gozelj Anamamedova predstavljala Turkmenistan.
Glavna fontana ili Zlatni snop – isprva je fontana Družba Naroda trebalo da se zove Glavna fontana i bude postavljena ispred paviljona Ukrajina, ali su arhitekte ubrzo promenile plan. Zatim je predložen i drugi naziv – Zlatni snop, koji bi odražavao značaj poljoprivrede i poljoprivrednih kultura u SSSR, budući da su pšenica, konoplja i pamuk bili pravi "carevi polja", da bi na kraju dobila ime Družba Naroda, a ovaj naziv dopao se i stanovnicima Moskve i zadržao do dana današnjeg.