Kako negativne vesti mogu uticati na naš metabolizam

Mala trenutna neprijatnost je cena koju plaćamo da bi u 21. veku bili informisani. Ali, vremenom ova neprijatnost se nagomilava, posebno kako mediji sve više koriste negativni rečnik i bombastične naslove i uznemirujuće slike, prenosi "Sajens Fokus". 

Istraživači često proučavaju kako ljudski mozak i telo reaguju na uznemiravajuće informacije. U poslednjoj studiji pokazivali su ispitanicima neke od najgorih naslova koje su pronalazili u dnevnoj štampi. Nakon samo par trenutaka, snimili su promene na mozgu, a koje su važne za regulisanje telesnih funkcija! Neke od promena su se dešavale u okviru centara u mozgu koji su zaduženi za "bori se ili beži" odbrambenu reakciju, kao kada se čovek nalazi u opasnosti. Ovaj centar koji pomaže da se pravilno odreaguje u okolnostima kada je ugrožen život, takođe rukovodi i reguliše nervnim sistemom, imunim sistemom i metabolizmom.

Kao rezultat posmatranja uznemirujućih vesti i aktivacije ovih centara u nervnom sistemu, ispitanicima je skakao puls, znojili su im se dlanovi i rastao im je nivo hormona strsa, kortizola, koji je pripremao njihovo telo za akciju kao da su u neposrednoj opasnosti. Iako su ušuškani i bezbedni u laboratoriji, ovim ljudima je telo reagovalo kao da se suočava sa tigrom ispred sebe.

Čak i kada izveštavanja nisu o tragedijama, već o porastu infekcija, zagađenju vazduha, mogu da izazovu jednak odgovor tela na stres. Takva reakcija raste i zbog činjenice da mozak mora malo više da radi kako bi obradio informacije, koje nisu očekivane ili da prihvati loše vesti od nekoga ili nečega u šta je do tada verovao. Ovaj dodatni posao otežava metabolizam i dovodi do neprijatnih osećanja.

Naučnici smatraju da praćenje novosti može da iscrpi, i čak da stvori jezivi osećaj predstojeće propasti, čak i ako svakodnevni život nije tako loš. Čak i ako pojedinac uspe da spreči da vesti utiču tog dana loše na njegovo raspoloženje, dokazano je da sva iskustva koja se skupljaju danas pokreću mozak za ono što će doživeti sutra. To znači da, kada je osoba preplavljena negativnim informacijama, to može da oblikuje njen ukupni pogled na svet, navodeći je da očekuje negativne ishode i da se ponaša u skladu sa tim. Ovaj proces je postepen i suptilan, nije nešto što se primeti odmah, ali se vremenom stvara.

"Pokušajte da čitate i pratite novosti u manjoj meri, a zatim da to izbacite iz sebe, radeći nešto pozitivno. Prošetajte sa prijateljem ili se dobro naspavajte. Takođe, dajte sebi i svom nervnom sistemu odmor, konzumirajući samo pozitivne vesti", odgovara neuronaučnik Lisa Feldman Baret na pitanje kako se boriti da ne dođe do lošeg uticaja informativnog programa na kompletan pogled na svet kod ljudi.

Baret je u svojoj laboratoriji u Bostonu, sa kolegama dokazala da priče o herojstvu ili dobroti mogu pomoći ljudima u borbi protiv uticaja loših vesti i čak mogu da stvore veću otpornost na buduće informacije o tragedijama.

Ova neuronaučnica takođe predlaže da se ne čitaju i ne gledaju loše vesti dok se jede. Razlog je taj što telo svakom obroku koji pojedemo u stresu, okvirno oko dva sata od doživljenog stresa, dodaje 104 kalorije obroku koji se u ovom periodu konzumira.