Ajfelova kula proslavlja 134. rođendan. Ovaj toranj nije oduvek bio cenjen u društvu, posebno ne po lepoti i svakako nije predstavljao element romantične tradicije koji sada ima.
Nastao kao eksponat za Svetsku izložbu povodom proslave stogodišnjice francuske revolucije, sve do 1930. godine je bio najveće zdanje na svetu sa 300 metara visine. Ime je dobio po inženjeru koji ga je projektovao, Gistavu Ajfelu (Gustave Eiffel), a danas predstavlja značajnu turističku atrakciju sa preko 5,5 miliona posetilaca godišnje.
Ajfelov toranj je sve do 1930. godine bio najviša građevina na svetu, a tu titulu, kasnije mu je preuzeo mu je neboder Krajsler u Njujorku. Iako je sada najpoznatiji kao simbol grada Pariza, prepoznatljiv širom zemljine kugle, tadašnji Parižani bili su zgranuti metalnom skalamerijom koju nikako nisu želeli u svom gradu. Nazivali su ga ruglom i želeli su mu da se sruši. Baš kao što se desilo našem Pobedniku sa Kalemegdana kada je prvi put predstavljen javnosti (smatran je ruglom jer prikazuje golog muškarca, pa je prebačen na tvrđavo "kako ova sramota ne bi stajala u centru grada i pošten svet se zgražavao nad njom").
I pored želja žitelja glavnog grada Francuske, on nije uklonjen. Ali je zato čak nekoliko puta ovaj toranj bio u opasnosti da bude srušen, baš kako su njegovi sugrađani želeli. Kada je broj poseta u 1909. godini naglo opao, razmatrano je da se Pariz pozdravi sa njim, ali ga je njegov tvorac Ajfel spasao zahvaljujući ličnim poznanstvima u vojsci, pa je iskorišćen za telekomunikacije.
Sledeći put kada mu je "život" bio ugrožen, je kada je Hitler saznao da se saveznici približavaju Parizu. Naredio je generalu Fon Holticu da uništi grad i njegov simbol, međutim general je to odbio da učini.
Možda zvuči neverovatno, ali čak dva puta uspeo da bude prodat. Prvi put je francuski prevarant Viktor Lusting prodao jednom gospodinu, a nakon što mu je ponovo ponestalo novca, probao je da učini isto, ali je otkriven.
Kada bi se danas prodavao, procenjuje se da bi cena bila oko 544 miliona dolara.
Godina 2023. je prozvana godinom Gistava Ajfela, koji je ne samo stvorio ovu kulu i učinio je simbolom francuske prestonice, već joj je spasao i život.