Da li vežbanje može da olakša simptome Hašimoto sindroma

Pre nego što se postavi dijagnoza hipotireoze, osoba oseća pojačan umor, bolove u mišićima, neobjašnjivo povećanje telesne težine, oseća se depresivno, osetljivija je na hladnoću... Nakon uspostavljanja dijagnoze, lekar specijalista endokrinologije, prepisuje terapiju koja se sastoji od dopunskog korišćenja hormona koje telo nema dovoljno. 

Iako se još uvek ne znaju jasni uzroci bolesti štitaste žlezde, zdrava ishrana, kretanje, redovno vežbanje i izbegavanje stresa su svakako dobra kombinacija za održavanje optimalnog zdravlja. Upravo vođenjem zdravog načina života mogu se eliminisati bolesti srca i krvnih sudova, kao i mnoga depresivna stanja koja se mogu javiti kod Hašimotoa. Jedino upozorenje da se u fizičkoj aktivnosti ne pretera. Granica između fizičke aktivnosti koja je korisna ili štetna u ovoj situaciji je tanka.

Koji su benefiti vežbanja 

Kada štitasta žlezda uspostavi pravilan rad, uz pomoć terapije, vežbanje može poboljšati njenu funkciju, kao i sveukupno fizičko i mentalno stanje. Može čak pomoći da se smanji doza tiroksina u terapiji.

Jedno istraživanje je dokazalo da se smanjuje umor, a poboljšava probava i gubitak težine samo sat vremena vežbajući jogu, tokom tri meseca. Redovno vežbanje može pomoći u poboljšanju simptoma funkcije žlezde, ali bi trebalo imati na umu da ovo nije lek za stanje, već samo jedan od načina kojim se olakšava život. Ostale prednosti uključuju:

• Bolji nivo energije

• Poboljšava se raspoloženje

• Fizička aktivnost pomaže u stimulisanju endorfina (hormon "za dobar osećaj")

• Ubrzava se metabolizam

Koja vrsta vežbe je najbolja za Hašimoto

Ukoliko je stanje štitaste žlezde pod kontrolom, trebalo bi da je osoba u mogućnosti da vežba na isti način kao i svako bez poremećaja štitne žlezde. Ali, ako tek započinje vežbanje ili ako oseća simptome poremećaja štitaste žlezde, najbolji su treninzi snage niskog do umerenog intenziteta i aerobne vežbe. Aerobne vežbe neće stvoriti preveliki pritisak na zglobove i mišiće, što je važno, jer hipotireoza dovodi do otoka i bolova.

Aerobik u vodi

Aerobik u vodi je dobra opcija, jer će voda olakšati zglobovima pritisak na njih, pa neće dolaziti do uobičajenih bolova i oticanja.

Šetnja

Hodanje je laka vežba koja sagoreva kalorije i pokreće puls, a za nju je potreban samo udoban par cipela. 

Joga

Pomaže u jačanju i istezanju mišića, istovremeno fokusirajući se na disanje. Studije su pokazale da su osobe sa hipotireozom koje su praktikovale joga disanje šest meseci, imale bolji kapacitet pluća.

Tai Či

Ovo je usporena borilačka veština koja se opisuje kao "meditacija u pokretu". Pomaže u smanjenju stresa i poboljšanju: raspoloženja, ravnoteže i snage.

Ukoliko tek sada KADA SADA? PO USPOSTAVLJANJU DIJAGNOZE? počinje sa vežbanjem, osoba sa Hašimotom bi trebalo da počne polako, osluškujući svoje telo i nikako ne bi trebalo da preteruje. A u saradnji sa trenerom polako se kasnije uključivati vežbe sa naporom. 

Koliko fizičkih aktivnosti je dovoljno

Maksimalni puls za zdrave ljude računa se tako što se od 220 oduzme broj godina. Maksimalni broj otkucaja srca za osobe sa hipotiroidizmom je 70 posto od maksimalnog broja otkucaja srca za zdrave ljude. Dakle, ako neko ima 40 godina i ima hipotireozu, puls tokom vežbanja ne bi trebalo da prelazi 126. Postoje brojne trakice, satovi, ali i sprave u teretani koje mogu da prate puls pri vežbanju i tako olakšati praćenje pulsa. 

Takođe, poželjno je pitati svog endokrinologa za savet, pre isprobavanja novog programa vežbanja. Pre početka treniranja, lekar je taj koji može da proceni koji su mogući potencijalni problemi koji mogu otežati vežbanje ili koji bi mogli dovesti u opasnost od povrede. Naravno, on je taj koji određuje i pravu dozu hormona štitne žlezde, koju bi trebalo uzimati redovno. Šta se dešava kada terapija nije dobro prilagođena, a kreće se na trening? Ako je doza lekova za štitastu žlezdu previsoka, pacijent može doživeti veoma visok broj otkucaja srca čak i dok izvodi umerene do intenzivne vežbe.

Najčešći simptomi ove bolesti su:

• Usporavanje metabolizma
• Povećanje telesne težine iako se ishrana nije promenila
• Bol u zglobovima i mišićima
• Usporeno varenje
• Usporen rad srca
• Smanjeno znojenje
• Krti i lomljivi nokti
• Proređena kosa
• Bleda, suva, perutava koža
• Otečeno lice i očni kapci
• Preosetljivost na hladnoću
• Usporenost
• Umor i malaksalost
• Smanjena koncentracija i pamćenje
• Zaboravnost
• Poteškoće sa buđenjem i stalna pospanost
• Mrzovolja
• Depresija
• Smanjen libido kod oba pola
• Poremećaji plodnosti kod oba pola

Hašimoto sindrom i usporeni rad štitaste žlezde, je stanje kada žlezda ne sintetiše dovoljno hormona. Kada su ovi hormoni ispod potrebnog nivoa, metabolizam je usporen i osoba se goji iako ne povećava unos hrane. Pored hormonske terapije, potrebne su izmene u ishrani ali i redovne vežbe. Da li osoba sa slabijim radom štitne i Hašimotom može da se bavi svim fizičkim vežbama baš kao i potpuno zdrava osoba?