"Prst imperatora" - zbog čega je železnica između Moskve i Sankt Peterburga imala čudnu obilaznicu

Postoji jedna stara, zanimljiva priča koja se vezuje za železnicu koja povezuje dve ruske prestonice, Moskvu i Sankt Peterburg, koja se prepričava već vekovima, a glavni akteri ove anegdote su imperator Nikolaj Pavlovič, njegov prst i - železnica. Sigurno se pitate šta ih povezuje, a mi u nastavku donosimo zanimljivu anegdotu koja "živi" već vekovima.

"Prst Imperatora" - legenda stara vekovima

Trasu za železnicu koja će povezivati Moskvu i Sankt Peterburg svojevremeno je na karti iscrtao sam imperator Nikolaj Pavlovič, koristeći lenjir - on je povukao pravu liniju između dva najznačajnija u ta vremena ruska grada, a po njegovoj naredbi železnica je trebalo da prati tu liniju, budući da je to bio najkraći put.

Postoji legenda da je imperator ne samo povukao ravnu liniju, već dopustio i jednu grešku tom prilikom: držeći lenjir jednom rukom i povlačeći liniju drugom, carska olovka se "saplela" o imperatorski prst i ispratila njegov oblik, a poslušni inženjeri, koji nisu imali hrabrosti da ga isprave, postupili su baš onako kako je Nikolaj Pavlovič na karti nacrtao – i železnicu sagradili sa obilaznicom (u delu gde je olovka "zaobišla" prst). U ovu priču mogao bi poverovati svako ko bi pogledao trasu kojom je železnica prošla – na njoj se jasno videlo da krivina, nazvana Verebinska obilaznica.

Ipak, sve ovo je samo legenda, a u stvarnosti je sve bilo dosta jednostavnije: nikakav lenjir i nikakav imperatorski prst nisu postojali, a povod za izgradnju obilaznice ležao je u nesuglasici između članova komiteta koji su bili zaduženi za izgradnju železnice.

Komitet je bio podeljen na dva "tabora": jedan koji je bio za to da se troškovi optimizuju i železnica izgradi pravoliniijski i drugi – koji je bio za to da se ravna putanja izmesti na toj deonici, kako bi železnica prošla i kroz Novgorod. Inače, imperator je bio za povoljniju varijantu. Ali, zbog čega je onda ipak doneta odluka da se napravi obilaznica?

Prava istina Verebinske obilaznice

Nikolaj I zaista je važio za surovog, pedantnog i imperatora opsednutog kontrolom, kome je malo ko smeo da se suprotstavi. Isprva je železnica izgrađena pravolinijski (baš onako kako je imperator zahtevao), ali su se inženjeri susreli sa tada nepremostivim problemom – neverovatno velikom razlikom u nadmorskoj visini između dveju deonica. Naime, stanica Mstinski most nalazila se na nadmorskoj visini od 79 metara nadmorske visine, dok je sledeća stanica, Torbino, bila smeštena na visini od 192 metra nadmorske visine.

Između njih nalazio se veoma strm, 21 kilometara dug breg, čije je prelaženje mašinovođama predstavljalo neverovatan izazov: prilikom spuštanja kočioni sistemi na vozovima praktično su "goreli" od neprestanog trenja usled kočenja, pa su vozovi jedva uspevali da zakoče, dok prilikom penjanja na pomenuti breg nisu imali dovoljno snage da se popnu, te je kompozicija morala da se rasklapa, i tako deo po deo da prelazi breg. I pored svih poteškoća mašinovođe nisu odustajale, jer - car je rekao da železnica mora ići preko brega.

Tragedije koje su promenile trasu železnice

Verovatno bi ona bila takva i danas, da se nisu dogodile dve tragedije. Prva se dogodila u februaru 1852. godine, tri meseca od svečanog otvaranja železnice, prilikom uspona na breg deo kompozicije koji je već savladao nagib i ostao na vrhu, otkačio se i survao nizbrdo, izazvavši direktan sudar sa drugom polovinom kompozicije, koja se tek penjala uzbrdo.

Druga se desila 17 godina kasnije, kada je ceo Mstinski most, po kome je i nazvana jedna od dve stanice na toj deonici izgoreo - inženjeri su zaključili da bi dalje korišćenje ove trase bilo isuviše rizično.

Upravo zbog toga napravljena je obilaznica duga pet kilometara, čija se izgradnja završila 1881. godine, i upravo ovako se pojavila obilaznica koja je podsećala na prst Nikolaja I – "Prst imperatora".

Prst imperatora je postao prst Staljina

Kako je anegdota koja se vezuje za prst imperatora bila krajnje zanimljiva, mnogi su je koristili i modifikovali u skladu sa sopstvenim nahođenjem. Tako su, na primer, u 20. veku glavni "junaci" slične anegdote postali otac naroda, Staljin, i Transsibirska magistrala, a mnogi turistički vodiči i dan danas turistima prepričavaju ovaj događaj kao realistični deo istorije.