Baš kao i u sendviču, pripadnici "sendvič" generacije nalaze se uklješteni" između dve polovine lepinje - roditelja, koji su gornja polovina, i dece, koja su donja. Otud i sam termin, koji je prvi put upotrebljen je 1981. godine, kada je socijalna radnica Doroti Miler opisala muškarce i žene srednjih godina koji su rastrzani između "dva sveta" - roditelja čije su potrebe usled starosti sve veće, i dece koja tek ulaze u svet odraslih, proširuju porodicu i bore se da izgrade karijeru i čije su potrebe jednako važne. Na "sendvičima" je važan zadatak, da sve funkcioniše "kao po loju", da nikome ne fale ni lekovi, ni hrana, i da su svi emotivno i finansijski zbrinuti.
Šta je uslovilo su pojavu "sendvič" generacija
Generacija "sendvič" nastala je kao posledica demografskih promena: ne samo da se prosečni životni vek u poslednjih 70 godina produžio za 23 godine, već su time uslovljene i druge demografske promene, poput kasnijeg ulaska u brak i zasnivanja porodice, ali i odvajanja dece i započinjanja samostalnog života. Situaciju dodatno otežavaju i niske stope nataliteta: ranije je gotovo u svakoj porodici bilo makar dvoje ili troje dece, dok je sada situacija drugačija, pa sve obaveze padaju na jedino dete u porodici.
Ovu pojavu prokomentarisala je i Larisa Surkova, doktor nauka iz oblasti psihologije: "Za mnoge je ovo komforno stanje - postoje ljudi koji smatraju da je njihova sreća u tome da pomažu i roditeljima i deci, a osećaj da su im potrebni ih hrani. Ali, postoje i oni koje ovakvo stanje stvari opterećuje, a "sendviči" postaju taoci okolnosti na uštrb sopstvenih potreba i privatnog života. Kao posledica javljaju se usamljenost, izmučenost, pa i depresija".
Vrste "sendviča"
Klasični "sendvič" koji smo spomenuli na samom početku (koji se sastoji od dva dela lepinjice i sredine) nije jedina vrsta, pa tako postoje još dva slična (a različita) termina:
"Klub sendvič" - ljudi u uzrastu od 50 do 60 godina koji su "razapeti" između roditelja, svoje odrasle dele i unuka, ili ljudi između 30 i 40 godina koji brinu o maloj deci, roditeljima i bakama i dekama,
"Otvoreni sendvič" - svi oni koji vode računa samo o gornjoj polovini lepinjice, odnosno roditeljima.
Sa kakvim problemima se susreću "sendviči"
Termin "sendvič sindrom" karakterišu brojni problemi koji se tiču mentalnog zdravlja, finansija, ali i fizičkog zdravlja, pri čemu "sendviči" često:
- Pate od anksioznosti i depresije zbog nedostatka slobodnog vremena i povišenog stresa
- Imaju suicidalne misli
- Zbog količine obaveza oko roditelja i dece svoju karijeru stavljaju na drugo mesto, što ih čini nezadovoljnim
- Imaju probleme sa snom i opštim zdravljem usled iscrpljenosti, te su podložniji hroničnim i autoimunim oboljenjima
Upravo iz ovih razloga važno je pre svega na prvo mesto staviti sebe, pa tek onda ostale članove porodice, prijatelje i posao, a svoje slobodno vreme posvetiti ličnom razvoju, hobijima ili nekoj aktivnosti koja pričinjava zadovoljstvo. Kao u avionu - stjuardese uvek unapred upozoravaju da masku u svakom slučaju treba prvo staviti na sebe, a tek onda da se pomaže drugima. U tom slučaju, šanse da se pomogne porodici i voljenima značajno će se povećati.