Primanje komplimenata može biti neprijatno, čak i kada sami verujemo da ih zaslužujemo. Iako nam u trenutku deluje kao da smo jedini koji imaju takav problem, većina ljudi se "bori" sa komplimentima. Interakcija, koja bi trebalo da bude pozitivna, paradoksalno dovodi do negativnih emocija. Ipak, postoji nekoliko objašnjenja za ovaj fenomen.
Prvo ima veze sa samopouzdanjem. Osobe koje uvek razmišljaju o svojim nedostacima i pate od osećaja niže vrednosti mogu imati velike poteškoće prilikom primanja komplimenata, jer ne mogu poverovati da zaslužuju pohvalu bilo koje vrste. Ponekada se dogodi da se negativna percepcija o samome sebi samo pojača, umesto da kompliment bude gorivo za samopouzanje. Najbolje je posvetiti se radu na sebi i otkriti zašto prihvatanje lepih reči od drugih predstavlja toliko izazov.
Ekstremniji primer vezan za nedostatak samouverenja je socijalna anksioznost, koja navodi na detaljno preispitivanje interakcija sa drugim ljudima i sumnju u sebe, koja može znatno otežavati svakodvnevni život. Ako sama pomisao na primanje komplimenta prouzrokuje veoma negativna osećanja, onda je možda najbolje potražiti pomoć.
Drugi slučaj je ustručavanje od primanja komplimenta jer pojedinac želi da deluje skromno. Osobe koje su isuviše zadovoljne sobom mogu izgledati prepotentno, pa mnogi izbegavaju ležerno prihvatanje pohvala, da ne bi delovali nadmeno. Teško je pronaći dobar balans, zato što se uvek ohrabruje ljubav prema sebi, ali postoji nevidljiva granica koju "ne bi trebalo preći", od koje mnogi strepe.
Još jedan zanimljiv uzrok može biti i instinkt, pogotovo ako kompliment dolazi od osobe u koju nemamo poverenja ili sa kojom nismo u dobrim odnosima. Umesto da glavni akcenat bude pozitivni komentar, mozak će usmeravati pažnju na sve negativne razgovore koje smo ranije imali, kao vrsta podsetnika i "zaštite".
Ipak, to ne mora uvek biti "pravilan" način razmišljanja. Ako je moguće, nekada je korisno ostaviti loše iskustvo po strani i učestvovati u razmeni lepih reči. Osim što je dobro graditi pozitivnu sliku o sebi, može biti i dobar korak u isceljenju odnosa na zreli način.
Dobro je "uvežbavati" prihvatanje komplimenata, jer će sama interakcija biti prijatnija, ali će biti i dobar korak u stvaranju pozitivne slike o sebi. Na primer, kada završimo projekat oko kojeg smo se zaista potrudili i ponosni smo na sebe, u redu je biti srećan kada drugi to primete. Ako smo odlučili da napravimo modni rizik i promenimo stil na određeni dan, komplimenti drugih mogu biti uverenje da smo napravili dobar izbor.
Dobar test može biti beleženje sopstvenih postignuća i vrlina. Na početku će možda delovati blesavo, ali vremenom će biti lakše identifikovati svoje pozitivne osobine i sledeći kompliment možda neće delovati toliko "strašno". Jednostavno reći 'Hvala' i osmehnuti se bude sasvim dovoljno u većini slučajeva.
Na kraju, važno je dobro proceniti situaciju i mesto na kome se nalazimo. U većini zapadnjačkih kultura, prihvatanje komplimenta je pristojno i skoro uvek očekivano, a negiranje može biti znak nepoštovanja druge osobe i njihovog mišljenja. S druge strane, u pojedinim zemljama na istoku se očekuje da pojedinac brzo odmahne rukom/glavom, čak i na najmanji kompliment, pokazujući da je skroman i uvek voljan da se unapređuje.