Novembar 1941. godine - Kremlja više nema! Bombardovan je do temelja, a na ruševinama zastava sa "svastikom". Rat je izgubljen - ne samo Veliki Otadžbinski, već i Drugi svetski . Hitler je znao: ništa ne može načiniti više bola ruskom narodu od udarca u samo srce Moskve. Ovo bi i zaista mogao biti deo istorije, da ruski narod nije nadmudrio nemačku vojsku i čitavu Moskvu maskirao do neprepoznatljivosti!
Sa početkom rata bilo je jasno da će neprijateljske snage učiniti sve da razore Moskvu, a odbraniti se uz pomoć zatvaranja neba korišćenjem lovačkih aviona, početkom četrdesetih godina prošlog veka nije bilo moguće. U odbrani Moskve, ključnu ulogu odigrala je domišljatost ruskog naroda: ne samo da su tokom noći isključivali rasvetu kako bi otežali napadačima lociranje objekata, već su i posebnom tehnikom maskiranja svih prepoznatljivih i vitalnih infrastrukturnih objekata uneli potpunu konfuziju među fašističku avijaciju!
Radovi na maskiranju Moskve izvodili su se potpuno sinhronizovano, na "dva fronta": neophodno je bilo sprovesti potpuno maskiranje fasada krečenjem zidova i krovova zgrada i vizuelnim "rekonturisanjem" prividno izmeniti njihov raspored, kao i izmestiti trase glavnih saobraćajnica i kompletno promeniti konture Moskve - sve kako bi se nemački avijatičari potpuno dezorijentisali u prostoru.
Maskiranje fasada i "rekonturisanje" istorijski važnih objekata
Moskva je tokom svoje istorije bila poznata kao kolevka kulture, a mnogi istorijski i verski spomenici neprijateljskim snagama služili su kao meta ili orijentir. Da bi omeli neprijateljske snage, po hitnom postupku svi upečatljivi objekti morali su biti prividno izmešteni: tako je sa zvonika Ivana Velikog uklonjen krst, a sjajne zlatne kupole munjevito su prefarbane sivom bojom kako bi se stopile sa asfaltom.
Postupak je ponovljen i sa ostalim svetinjama, kako bi one privlačile što manje pažnje. Prepoznatljive bordo zvezde na Kremlju bile su prekrivene improvizovanim kutijama, a krovovi su prefarbani iz zelene u boju cigle. Fasade svih istorijskih zdanja iscrtavali su tako da ih vizuelno izdele na nekoliko manjih.
Jedan od najboljih primera maskiranja bilo je maskiranje Kremlja 1941. godine: čitav kompleks bio je prekriven sa više od dve hiljade tapaciranih panela koji su imitirali civilne zdrade (iz pričije perspektive izgledalo je kao da su u pitanju obične zgrade, a taj efekat je postugnut trodimenzionalnim oslikavanjem).
Široku primenu imale su i posebne mreže za sputavanje protivnika koje su se montirale na važne objekte - na prvi pogled, moglo bi se reći da je u pitanju neka livada ili park, dok je ispod takve jedne mreže mogao biti Istorijski muzej ili Mauzolej Lenjina. Osim toga, mreže u kombinaciji sa improvizovanim panelima korišćene su i za maskiranje saobraćajnica i stvaranje potpuno drugačijeg "vizuelnog identiteta" Moskve.
Osim toga, Rusi su u cilju odbrane pravili i lažne, za neprijatelje veoma "primamljive" objekte koji su služili da odvrate pažnju Nemaca - od drvenih panela i kutija izgrađeni su lažni aerodromi, muzeji i infrastrukturni objekti od državne važnosti, a iz različitih krajeva grada donošeno je i drveće, kako bi sve izgledalo što realističnije.
Da li je taktika maskiranja Moskve bila delotvorna
Apsolutno da! Pojedini istoričari i istraživači navode da je metod maskiranja Moskve bio veoma delotvoran i da je na ovaj način najmanje jedna trećina projektila usmerena na pogrešne mete. Tokom vazdušnih napada, neposredno na Kremlj, fašističke snage bacile su samo tri bombe - dve su pogodile zgradu Arsenala i neznatno oštetile njenu fasadu, a jedna, 250 kilograma teška, pogodila je Veliki zamak Kremlja ali se srećom nije aktivirala.