Ko su "toksične vile" - Kako se nositi sa ljudima koji misle da sve znaju bolje od vas

"Sindrom toksične vile" u društvu je poznat kao fenomen pri kome ljudi na sve moguće načine pokušavaju da prikažu svoje prevashodstvo u odnosu na ostale u potpuno neumesnim situacijama, nadmećući se i pokušavajući da u očima ljudi iz okruženja ostave što bolji utisak uz pomoć manipulacija - na toksičan način, kako i samo ime kaže. Oni uvek sve rade "iz najbolje namere" - sve znaju bolje od ostalih, a svojim "cenjenim" mišljenjem žele da pomognu i ostalima. Pritom, rade to na način da se pored njih osećate inferiorno, 

U svom prevashodstvu i želji da budu najbolji u društvu, služe se raznim taktikama: nekada je to zastupanje prava i interesa slabijih naočigled ostalih, nekada suptilno ponižavanje drugih kako bi uzdigli sebe u očima posmatrača, a u pojedinim situacijama i perfidno ulaženje u ulogu žrtve kako bi na kraju oni ispali dobri. Sa druge strane, svoje greške i neuspehe, ukoliko im se na njih skrene pažnja, nikada ne pripisuju sebi, već spletu nesrećnih okolnosti. A kad smo već kod spleta okolnosti - samo puka sreća je razlog za uspeh drugih ljudi.

Kako prepoznati "toksičnu vilu" u drugima i u sebi

Zanimljivo je i to da su ovakve osobe i zaista ubeđene da one svojim savetima doprinose boljitku u svetu, te otuda i termin "vila", i nevažno što njihov savet niko nije tražio - njihov "poziv" je da posavetuju i usmere jer "oni znaju najbolje". Ipak, njihovi saveti i mišljenja ne samo da nisu uvek poželjni i potrebni, već su često i veoma striktni - oni svet posmatraju veoma usko: ili je crno, ili je belo - između ne postoji i postojati ne može. Svaki postupak okoline "toksične vile" filtriraju kroz ukorenjeni sistem vrednosti koji su sami nametnuli, a vremenom (ukoliko se na problemu ne poradi) on može prerasti i u ozbiljniji problem koji može uticati na međuljudske odnose.

Ipak, najveći izazov je prepoznati u sebi simptome koji mogu upućivati na prisustvo ovog (po nas i okruženje) toksičnog "sindroma" koji veoma lako može narušiti odnose sa ljudima u našem okruženju. U identifikaciji nam može pomoći niz pitanja:

• Da li smo svesni da u svakoj istini postoje "dve strane medalje", i da zauzimajući jednu stranu možemo naneti veliku štetu drugoj isključivo zbog neupućenosti u sve aspekte situacije?
• Da li smo spremni da prihvatimo mišljenje druge strane mirno, bez ljutnje ili agresije?
• Da li sebi možemo potpuno iskreno da priznamo da osuđujemo postupke drugih ljudi?
• Da li imamo realističnu percepciju nas samih i o svom unutrašnjem svetu možemo iskreno i bez ulepšavanja da pričamo sa drugima?
• Koja osećanja nas vode kroz život? Da li su to možda agresija ili sažaljenje? Šta je glavni motiv kada nekome želimo da pomognemo - da ispadnemo bolji u tuđim očima ili da zaista učinimo dobro delo?
• Šta očekujemo (i da li išta očekujemo) kada nekome pomognemo? Da li nas hrani zahvalnost koju dobijemo kada učinimo nešto dobro, ili smatramo bi u ljudskoj prirodi trebalo da postoji ukorenjena želja da čini dobra dela?

Ukoliko u svojim odgovorima primetite da postoje naznake za sindrom "toksične vile" pravo je vreme da se zapitate da li je vaša pozicija ispravna, jer promene u okruženju počinju od promena u nama.

Kako izaći na kraj sa "toksičnom vilom"

Postojanje "sindroma" može se rešiti samo ukoliko je osoba spremna da radi na sebi. Ipak, nisu svi voljni da sebe sagledaju realistično i priznaju da je problem u njima, pa tako "lepršaju" svetom oko nas nanoseći više štete nego koristi. Kako se ponašati kada "dolepršaju" do nas? To zavisi od stepena problema - možemo ih:

• Ignorisati,
• Otvoreno iskomunicirati i objasniti problematiku - mirno i bez ulaženja u konflikt
• Ironično odgovoriti i na taj način uzvratiti manipulacijom na manipulaciju
• Postaviti jasne lične granice u slučaju kada je radi o osobi koja nam je bliska
• Konfrontirati se postavljanjem konkretnih pitanja i zahtevanjem jasnih i nedvosmislenih odgovora - "toksične vile" najčešće nemaju odgovore koje bi mogle potkrepiti argumentima, pa brzo izgube interesovanje za nastavak komunikacije.