Mnogi različiti simboli religijskih praznika se decenijama primenjuju kao dekoracije i uvek su neizostavni delovi običaja, ali njihovo poreklo je uglavnom nepoznato. S obzirom da su jaja jedan od glavnih delova Uskrsa, zašto je zec životinja koja se gotovo uvek asocira s njima, umesto kokoške ili bilo koje druge vrste ptice?
Kao i mnoge tradicije različitih kultura koje se očuvavaju kroz istoriju, simbolika i značaj zeca potiče od paganskih verovanja, vekovima pre nego što je hrišćanstvo postalo rasprostranjeno u Evropi. Najraniji izvori koji objašnjavaju simboliku zečeva datiraju iz sedamnaestog veka. Prema germanskoj legendi, zec je, zajedno sa prolećem, simbol rođenja i novog života, jer zečevi mogu proizvesti nekoliko legla u godini.
Zbog toga su se asocirali sa germanskom boginjom plodnosti koja se nazivala Eostra (od čega je potekla engleska reč easter). Pored toga, legenda kaže da je boginja jednom pronašla pticu u šumi, koja se smrzavala od hladnoće. Kako bi je zaštitila, boginja ju je pretvorila u zeca koji je imao toplo krzno. Iako je životinja postala zec, zadržao je sposobnosti ptice i mogao je da nosi jaja. Kao znak zahvalnosti, svake godine je boginji ostavljao obojena jaja, koja bi Eostra poklanjala deci.
Što se tiče same tradicije bojenja jaja, naučnici su pronašli dokaze da se ovaj običaj primenjivao hiljadama godina pre nove ere i pre asocijacije crvenih jaja sa Hristom. Smatra se da su u staroegipatskim i persijskim civilizacijama ofarbana jaja bili vrsta poklona i deo obreda pokazivanja ljubavi i poštovanja prema drevnim bogovima.
Kada je počelo da se širi hrišćanstvo, mnogi paganski običaji su se 'stopili' sa hrišćanskim verovanjima i danas se tradicije često vezuju jedna sa drugom, bez obzira na religijski kontekst. Zbog toga se Uskršnji zeka može videti kao najpopularnija zaštitna životinja Uskrsa, iako u stvarnosti nema sposobnost nošenja jaja.
Neki odbacuju paganske običaje kada je u pitanju Uskrs, dok ih neki rado prihvataju i primenjuju. U svakom slučaju, sigurno je da je uskršnji zeka, osim što je simpatičan kao dekoracija, pravi simbol ne samo preporoda i proleća, već i spajanja različitih ljudskih verovanja kroz dugačku i bogatu istoriju čovečanstva.