Ideja sporog turizma svoju ekspanziju doživela je tek nedavno, nakon normalizacije posledica Korona virusa, a ovaj netradicionalni način putovanja izgleda da se dopao ne samo turistima, koji sada mogu opušteno i bez žurbe da uživaju u svom putovanju, već i čelnicima turističkih destinacija, koji ističu da će u razvoj ovakve inicijative doprineti ne samo kvalitetnijem odmoru posetilaca, već i očuvanju lokaliteta i ekologije koji su "na udaru" zbog velikog broja jednodnevnih poseta velikim turističkim atrakcijama.
Cilj sporog turizma je upoznavanje sa kulturom, ljudima, kuhinjom i jedinstvenim duhom destinacije bez žurbe u "opuštenom režimu", fokusirajući se na utiske i emocije koje u tom trenutku proživljavamo, dok se motivi mogu razlikovati: neki se opredeljuju sa željom da sačuvaju životnu sredinu, drugi za ciljem uštede, dok je nekima motiv da steknu neponovljivo životno iskustvo. Bilo kako bilo, odabir sporog odmora umnogome utiče i na izbor destinacije, ali i na kvalitet odmora, koji postaje manje stresan i fizički zahtevan.
Od seoskog do gastronomskog - koje vrste sporog turizma postoje
Različite tematike unutar koncepta sporog turizma omogućavaju nam da odaberemo destinaciju prema svojim interesovanjima i potrebama, a sjajno je i što odabir jedne varijante ne mora nužno isključivati drugu, već se mogu kombinovati tako da odmor bude i zanimljiv i opuštajući istovremeno. Koji su to koncepti koji se danas mogu smatrati sporim turizmom?
Seoski turizam - u Srbiji dosta popularan poslednjih godina, seoski turizam pruža nesvakidašnje iskustvo promene okruženja i odmora od užurbanog gradskog života. Prilikom odabira lokacije, možete potražiti na destinaciji lokalne zanatlije koji će vam sa radošću pokazati čime se bave, pronaći male porodične farme domaćih životinja ili istražiti rančeve u kojima možete jahati konje.
Kulturno-istorijski turizam – na mapi sveta pored najpoznatijih turističkih atrakcija poput Moskve, Rima ili Pariza postoji i mnoštvo drugih, manje istraženih mesta koja svojim bogatim kulturološkim i istorijskim nasleđem ni po čemu ne ustupaju ovim popularnim. Istražite koji su to gradovi ili rute skriveni dragulji neke zemlje i uživajte u obilasku muzeja, istorijskih lokaliteta ili obilasku grada bez žurbe i guranja u grupi turista. Predlog: Zlatni prsten Rusije za neponovljivi spoj istorije, kulture i gastronomije.
Gastronomski turizam – upoznavanje sa kulinarskim tradicijama jedne zemlje je možda i najbolji način da je upoznate, budući da svako tradicionalno jelo ima neku svoju, jedinstvenu priču. Kako je nastao boršč, tradicionalno rusko jelo, ili zbog čega je umetnost napuljske pice zaslužila status kulturnog nasleđa UNESKA najbolje ćete saznati ukoliko bez žurbe u nekom lokalnom bistrou uz jelo proćaskate sa meštanima.
Ekoturizam – obilazak netaknutih kutaka prirode još jedan je vid sporog turizma koji će vaš odmor učiniti nestvarnim. Pećine, zabačena jezera ili prirodni rezervati u kojima ćete razapeti šator samo su neki od načina da neki produženi vikend pretvorite u nezaboravno iskustvo sjedinjavanja sa sobom i prirodom.
Koncept sporog življenja - kamen temeljac sporog turizma
Svoje korene spori turizam vuče iz filozofije sporog življenja koja se "rodila" sa demonstracijama protiv otvaranja restorana brze hrane "MekDonalds" u samom srcu Rima 1986. godine. Tada su Italijani javno protestovali protiv ovakvog vida "skrnavljenja" tradicionalne "spore hrane" koja je karakteristična za Italiju i zahtevali da se obustavi otvaranje popularnog restorana.
Danas se filozofija sporog života može pronaći u različitim sferama poput nauke, umetnosti, mode i vrtlarstva, a među organizacijama koje podržavaju ovaj koncept življenja je i Svetski institut sporosti.
Pristalice ovog koncepta žive i dišu vodeći se sledećim "postulatima":
- Uživajte u svakom trenutku života, jer se oni nikada neće ponoviti
- Posvetite više pažnje osećanjima, emocijama i osećajima
- Savremene tehnologije koristite samo ukoliko je neophodno, da sebi ne biste oduzimali dragoceno vreme
- Vodite računa o osvešćenom korišćenju resursa