Optimizam je mentalni stav koji karakteriše nada i poverenje u uspeh i pozitivnu budućnost. Optimisti imaju tendenciju da na teškoće gledaju kao na iskustva iz kojih se uči ili privremene neuspehe. Čak i najgori dan im obećava da će "sutra verovatno biti bolje", prenosi portal "Verivelmajnd".
Ovakve osobe uvek očekuju da se dogode dobre stvari, imaju bolje veštine suočavanja sa problemima, niži nivo stresa, bolje fizičko zdravlje i veću upornost u ostvarivanju ciljeva.
Postoji mnogo ključnih karakteristika koje imaju optimisti, a ukoliko i vi:
- Osećate da će se dobre stvari dešavati u budućnosti
- Očekujete da se stvari odvijaju na najbolji mogući način
- Osećate se kao da ćete uspeti u suočavanju sa životnim izazovima
- Verujete da je ispred vas svetla budućnost
- Mislite da čak i dobre stvari mogu proizaći iz negativnih događaja
- Vidite izazove ili prepreke kao prilike za učenje
- Osećate zahvalnost za dobre stvari u svom životu
- Uvek tražite načine da maksimalno iskoristite mogućnosti
- Imate pozitivan stav o sebi i drugima
- Prihvatate odgovornost za greške, ali se ne fokusirate na njih, već idete dalje učeći iz ovog iskustva
- Ne dozvoljavate da jedno loše iskustvo pomuti vaša očekivanja za budućnost
Čestitamo vam, vi ste optimista! Primer optimizma je verovanje da će uvek postojati prilike da se stvari poboljšaju sutra, čak i ako se danas suočavate sa izazovima.
Ali, svi znamo da je broj optimista mnogo manji u ukupnoj populaciji, da je zapravo teško pronaći više od jedne osobe koja je istinski optimista. Zašto je to tako? Tačni uzroci optimizma nisu u potpunosti shvaćeni, ali nekoliko faktora dovode do formiranja ovakvog pogled ana svet. Pre svega genetika, vaspitanje, kultura i drugi uticaji okoline mogu uticati na pozitivan pogled na svet.
Prema jednoj studiji koja je ispitivala život blizanaca, genetika čini oko 25 posto optimizma. Istraživanja su takođe pokazala da na optimizam i pesimizam utiče neurofiziologija. Optimistički stavovi su povezani sa aktivnošću u levoj hemisferi mozga, dok su pesimističke karakteristike povezane sa aktivnošću u desnoj hemisferi.
Kako vežbati optimizam
Iako ste možda skloni da imate optimističan ili pesimistički stil razmišljanja, postoje stvari koje možete učiniti kako biste negovali optimističniji stav.
- Budite svesniji - Svesnost je fokus na angažovanju, pažnji i prisutnosti ovde i sada. To može biti korisna tehnika koja će pomoći da se fokusirate na ono što je važno u sadašnjosti i da izbegnete brigu o budućim događajima i stvarima koje su van vaše kontrole. Ako u potpunosti živite u ovom trenutku, mnogo je manje verovatno da ćete razmišljati o negativnim prošlim iskustvima ili brinuti o predstojećim događajima. Ovo omogućava da više cenite ono što sada imate i da manje energije i vremena trošite na žaljenje i anksioznost.
- Vežbajte zahvalnost - Zahvalnost se može definisati kao uvažavanje onoga što je važno u životu. Jedno istraživanje je pokazalo da su učesnici kojima je dodeljeno da vode dnevnik zahvalnosti, pokazali povećan optimizam i otpornost. Ako pokušavate da razvijete optimističniji stav, odvojite nekoliko minuta svakog dana da zapišete stvari na kojima ste zahvalni.
- Zapišite svoje pozitivne emocije - Istraživanja su pokazala da zapisivanje pozitivnih misli može pomoći u poboljšanju optimizma. Otkriveno je da je ekspresivno pisanje fokusirano na pozitivne emocije povezano sa smanjenim mentalnim stresom i poboljšanim mentalnim blagostanjem.
Uticaj optimizma na zdravlje
Optimizam može imati značajan uticaj na mentalno i fizičko blagostanje. Istraživanja su pokazala da optimističan pogled na svet nosi određene prednosti, kao što su bolje zdravlje, veća postignuća, manje stresa i dugovečnost.
Bolje zdravlje - Istraživanja redovno pokazuju da je veća verovatnoća da optimisti imaju bolje fizičko zdravlje od pesimista, uključujući 50 posto manji rizik od kardiovaskularnih bolesti i veće stope preživljavanja u borbi protiv raka. Neke studije su takođe povezale pesimistički stil mišljenja sa većom stopom zaraznih bolesti, lošijim zdravljem i ranijom smrtnosti.
Veća dostignuća - Psiholog Martin Seligman, osnivač pozitivne psihologije, analizirao je sportske timove i otkrio da su optimističniji timovi stvorili pozitivniju sinergiju i radili bolje od pesimističnih. Druga studija je pokazala da su pesimistični plivači koji su bili navođeni da poveruju da su plivali gore nego što je to bio slučaj, skloniji budućim lošim performansama. Optimistični plivači nisu imali ovu ranjivost.
Upornost - Optimisti ne odustaju tako lako kao pesimisti i veća je verovatnoća da će zbog toga postići uspeh. Ljudi sa pozitivnim stavovima imaju veću verovatnoću da nastave da rade ka svojim ciljevima, čak i kada se suoče sa preprekama, izazovima i neuspesima. Takva upornost na kraju znači da je veća verovatnoća da će ostvariti svoje ciljeve.
Emocionalno zdravlje - Istraživanja sugerišu da kognitivna terapija (koja uključuje preoblikovanje nečijih misaonih procesa) može biti podjednako efikasna ili efikasnija od antidepresivnih lekova u lečenju kliničke depresije. Takva poboljšanja takođe imaju tendenciju da budu dugotrajna, što sugeriše da su više od privremenog rešenja. Čini se da su ljudi skloni pozitivizmu sposobniji da se efikasno nose sa budućim neuspesima.
Povećana se dugovečnost - Studije su pokazale da su optimistični pacijenti sa rakom dojke imali bolji kvalitet života od pesimističnih i beznadežnih pacijenata.
Manje stresa - Doživljavaju manje stresa od pesimista ili realista, jer veruju u sebe i svoje sposobnosti, očekuju da će se dobre stvari desiti. Oni vide negativne događaje kao manje zastoje koje treba lako prevazići, a pozitivne događaje vide kao dokaz budućih dobrih stvari. Verujući u sebe, oni takođe preuzimaju više rizika i stvaraju bolje događaje u svom životu.
Potencijalne zamke
Optimizam je generalno pozitivna karakteristika koja daje brojne koristi za fizičko i mentalno zdravlje. Ali to ne znači da nema nekoliko potencijalnih zamki. Neki načini na koje može biti štetan uključuju:
Fokusiranje samo na pozitivne stvari - Ponekad preveliki optimizam može dovesti do toga da ljudi precene verovatnoću da će se dogoditi dobre stvari, dok istovremeno izbegavaju loše stvari. Ovo ponekad može navesti ljude da se upuste u rizična ponašanja, koja zapravo povećavaju njihove šanse za loš ishod.
Loša procena rizika - Kada su ljudi previše optimistični u vezi sa nečim, manje je verovatno da će razmišljati o svim potencijalnim rizicima i preduzeti korake za ublažavanje tih problema. Ovo na kraju može povećati verovatnoću da će njihovi napori propasti ili barem naići na velike probleme na putu.
Toksična pozitivnost - Ponekad ljudi imaju tendenciju da precene pozitivna osećanja dok ignorišu ili čak potiskuju negativna. Takođe može dovesti do toga da ljudi ponište emocionalna iskustva ljudi koji prolaze kroz teška vremena. Optimisti mogu da izbegnu neke od ovih zamki fokusirajući se na održavanje zdravog, realnog pristupa pozitivnosti. Umesto da se fokusirate samo na "ostati pozitivan" i ignorisati druge emocije, cilj bi trebalo da bude da pokušate da gledate sa svetle strane, a da pritom i dalje priznate poteškoće situacije.