Često okupirana razvojnim aktivnostima poput crtanja, plesa, sporta i slično, deca u mlađem uzrastu bivaju potpuno isključena iz svakodnevnih aktivnosti, a njihovo normalno funkcionisanje zahteva neprestanu pomoć i podršku starijih članova porodice: oni nemaju razumevanje osnovnih stvari poput toga da se ručak nije sam skuvao, novac nije magično pojavio na kredencu, a stvari same složile u orman.
Zbog čega je uključivanje deteta u kućne poslove važno
Kada je reč o uključivanju deteta u kućne poslove, podrazumeva se da to nije potpuno "prebacivanje" odgovornosti sa roditelja na dete, naročito ne u ranom uzrastu, već je to proces postepenog učenja koji će kod njega formirati određene navike.
Ovakav vid aktivnosti može se posmatrati kao "školica odraslog života" u kojoj će roditelji pomagati da savladaju organizacione veštine još od malih nogu, što kasnije umnogome znači i za učenje, posao i planiranje samostalnog života. Zahvaljujući rutinskim aktivnostima, deca imaju mogućnost da nauče da sebe posmatraju kao kompletnu celinu, jedinku koja ima svoje mesto i funkciju u porodici i društvu uopšteno gledano. U koje to kućne poslove se deca polako mogu uključivati od najranijeg detinjstva?
Sa navršene dve godine, detetu možete dodeliti jedan deo poslova kao što su:
- Brisanje prašine na policama na kome stoje igračke
- Biranje garderobe koju će obući u vrtić ili šetnju
- Slaganje stvari na policu ili u korpu za veš
- Biranje obuće koju će taj dan nositi, sa akcentom na pronalaženje odgovarajućeg para cipelica ili patika
- Dodavanje stvari koje slažete na sušilicu – čarapice, majice, peškirići i slično
- Slaganje igračaka u korpu nakon igranja
Već sa tri godine, na prethodno savladane veštine možete dodati i:
- Potpuno samostalno oblačenje, uključujući i zakopčavanje dugmića na košuljama ili jaknicama
- Pomaganje oko postavljanja stola za ručavanje - dodavanje salveta, ređanje tanjira i pribora za jelo
- Raspremanje stola nakon obroka - odnošenje tanjira do sudopere ili mašine za pranje posuđa, brisanje stola, bacanje salveta i slično
U uzrastu od četvrte do šeste godine, dete bi trebalo da nauči da samostalno:
- Namešta krevet
- Sipa sebi sok, vodu i slučno
- Sortira veš u korpu - crni, beli i šareni
- Okači u orman svoju jaknu ili prsluk
- Nahrani kućnog ljubimca i očisti za njim po potrebi
- Usisa podove i izbaci smeće
U uzrastu od sedme godine, dete bi trebalo naviknuti i da:
- Bira sebi samostalno garderobu u skladu sa vremenskim uslovima napolju
- Spremi ranac za školu ili torbu za trening
- Ide samo u malu nabavku do samoposluge - po hleb, mleko, voće, sokove
- Za sobom pospremi kupatilo, prebriše pod ukoliko je nakvašen posle kupanja
- Pripremi sebi jednostavan obrok - musli, sendvič i slično
Kako da kućni poslovi detetu pričinjavaju zadovoljstvo
Ipak, pored svih nabrojanih aktivnosti, važno je ne samo šta ćete dodeliti detetu, već i na koji način ćete ga stimulisati da svoja nova zaduženja ispunjava savesno i sa zadovoljstvom. Deci u mlađem uzrastu pomoći ćete i ukoliko ga pustite da od određenih zadataka odabere one koji mu naviše "leže", premda će na taj način ono uživati u tome bez pritiska i negativnih emocija. Dete ne mora da radi isto što i vi, na isti način - dajte mu slobodu da istraži sebe i pronađe najoptimalniji način za obavljanje neke aktivnosti. Takođe, u početku, kako bi dete steklo naviku, pobrinite se da zajedno učestvujete u aktivnostima koje ćete mu kasnije prepustiti - tako ćete ne samo podstaći dete na aktivnost, već i poboljšati komunikaciju i provoditi vreme zajedno.