Mnogima se desilo da, kada listaju kanale ili određen striming servis, pređu na stotine raznovrsnih serija, dokumentaraca, komedija, akcionih, animiranih i mnogih drugih žanrova filmova, ali se traženje ipak završi na nečemu što smo, barem jedanput već odgledali.
Ponekada nam bude svejedno, ali povremeno može doći i do vrste krivice: Zašto ne želim da probam nešto novo? Da li je uvek gledanje istog samo gubljenje vremena, kad već znam šta će se desiti? Zašto ne mogu da se odviknem od rutine?
Srećom, želja za gledanjem istih stvari je veoma česta kod ljudi i ne bi trebalo misliti da je uvek potrebno tražiti najnovije i najsvežije stvari. Postoji nekoliko objašnjenja za ovaj savremeni fenomen:
Primećivanje detalja
Kada ljudi prvi put gledaju serije ili filmove, većinom se skoncentrišu na radnju i iščekuju da se zapleti reše. Obraćanje pažnje na razvoj priče je sigurno veoma važno, ali nekada se može desiti da gledalac propusti određene detalje, koji se mogu primetiti samo gledanjem više od jednog puta.
Navedeni detalji mogu zavisiti od osobe do osobe. Na primer, neko će ponovnim gledanjem bolje obratiti pažnju na kostime likova i lakše ih povezati sa njihovim osobinama (jer ih sada bolje "poznaje"). Neko će možda pažljivije slušati muziku/zvučni dizajn, a neko će razaznati određene reference koje je prvi put propustio. Drugim rečima, serija/film se može iskusiti na svežiji i kreativniji način.
Mozak "na paši"
Bez obzira na žanr, gledanje bilo kojeg novog sadržaja zahteva određen kongnitivni napor. Upijanje novih informacija, aktivno ili podsvesno traženje odgovora na zagonetke radnje i druge mentalne vežbe mogu umoriti um, čak i kada je u pitanju razonoda. Znati tačno šta će se dogoditi, bez mnogo nagađanja i iznenađenja, nekada ume više da prija i da bude zabavnije nego traženje novog filma/serije za gledanje.
Predvidivo i sigurno
Pojedine statistike pokazuju da ljudi koji pate od anksioznosti vole da gledaju iste serije više puta, jer predviđanje kraja može biti opuštajuće. Znajući šta će sledeće da se desi može biti umirujuće, nije izazovno i ne zahteva previše koncentracije.
Uspostavlja se osećaj kontrole koji čak može uneti stabilnost u svakodnevnicu, iako su u pitanju "samo" fiktivni likovi i priče. Mediji koje gledamo mogu izuzetno uticati na našu podsvest i raspoloženje, pa se mnogi odluče za gledanje poznatih sadržaja koji neće prouzrokovati neočekivane emocije.
Nostalgija
Kada ponovo gledamo seriju koju smo voleli pre nekoliko godina, na trenutak se osećamo kao da smo se "vratili u prošlost" i (najčešće pozitivne) emocije iz tog perioda počnu da se vraćaju. Nostalgija je jedan od najmoćnijih alata za buđenje "zakopanih" osećanja ili uspomena i može biti kombinacija navedenih stavki: nostalgija je sigurna, predvidiva i otvara mogućnosti za novo tumačenje određenog sadržaja.
Na primer, razlog zbog kojeg nam se i dalje dopada ista serija može biti potpuno drugačiji od onog od pre nekoliko godina, što čak može biti i zanimljiva vežba samoanalize. Razmišljanje o promenama sopstvenog ukusa i životnih mišljenja kroz ponovno gledanje zabavnog sadržaja može biti vrsta "produktivne nostalgije".