Kulič na ruskoj trpezi kao simbol nevidljivog prisustva Isusa

Tradicionalna ruska trpeza za vreme Uskršnjih praznika bogata je raznim đakonijama koje domaćice sa ljubavlju pripremaju tokom Strasne nedelje, a ono što često privuče pažnju jesu kuliči - slatki "kolači" od testa ukrašeni glazurom, čokoladnim mrvicama ili motivima u obliku krsta koji ovaj praznik čine još lepšim i veselijim.

Kulič – simbol nevidljivog prisustva Isusa

Tradicija uskršnjeg kuliča prema verovanju nastala je baš u vreme Hristovog raspeća, kada su apostoli Njegovo mesto za vreme trpeze ostavljali praznim, a na sto postavljali hleb kako bi pokazali da je duhom On i dalje sa njima. U savremenim običajima koji datiraju iz 12. veka, "pretečom" kuliča smatra se grčki hleb artos, a svoj naziv ova praznična poslastica dobila je spajanjem reči "kolo", koja je u staroslovenskom jeziku označavala sunce, i "ča", odnosno dete.

Svoju savremenu, visoku formu koja po svom obliku podseća na crkvu sa kupolom kulič je dobio tek u 19.veku zahvaljujući "romovoj babi" – dezertu koji je došao iz Francuske u Rusku imperiju i pridobio srca njenih stanovnika za jako kratko vreme, a upravo zbog njegove forme se i prilikom ukrašavanja na njegovom vrhu često prikazuje i krst – "kruna" svakog pravoslavnog hrama. Inače, u Sankt Peterburgu se nalazi i hram Presvete Trojice Živonačelne koji je "prototip" savršenog uskršnjeg kuliča.

Ne postoji "univerzalni" recept za kulič, a njegova priprema zavisi kako od dela Rusije, tako i od ličnih preferencija vernika. Obično se u njega dodaje kandirano voće, suvo grožđe i različiti začini, a njegova "kupola" ukrašava posebnom glazurom ili čokoladnim mrvicama.

Zanimljivo je i da se kulič nakon pripreme gotovo i ne kvari: praktično se ne može osušiti, kao ni pokriti plesnima usled dužeg stajanja – u prilog tome govori i činjenica da "najstariji" kulič koji se čuva ima preko 200 godina: iako ispečen 1821. godine, do danas na njemu nema nikakvih "znakova starenja", a čak je sačuvao i svoju specifičnu aromu.

Strasna nedelja - farbana jaja i kulič se spremaju četvrtkom

Poslednja nedelja Velikog posta poznata je i kao Strasna nedelja, a svaki dan u ovoj sedmici ispunjen je posebnim običajima: tokom cele nedelje ruski narod priseća se stradanja Isusa i njegovog raspeća i u duhu pravoslavlja vreme provodi u molitvama za oprost grehova. Čitave nedelje u hramovima se održavaju liturgije:

Strasni ponedeljak – čitaju se delovi Starog zaveta o patrijarhu Josifu,

Strasni utorak – održavaju se bogosluženja posvećena Hristovim pričama o Jerusalimskom hramu, talentima njegovih učenika, vaskrsavanju mrtvih i Strašnom sudu,

Velika sreda  - liturgija je posvećena prisećanju na Judino predavanje Isusa – u hramovima se poslednji put tokom Strasne nedelje održava liturgija sa klanjanjem, a ovaj dan posvećen je i ispovedanju grehova.

Veliki četvrtak – dan kada se čita "Dvanaest Jevanđelja" (12 delova iz četiri Jevanđelja), jedna od najdužih liturgija u godini, a prema tradiciji svi vernici tokom službe drže upaljene sveće koje ne gase sve do povratka kući. Na Veliki četvrtak se po ruskim običajima farbaju jaja i peku kuliči o kojima će dalje biti reči. Osim toga, ovaj dan je u Strasnoj nedelji poznat i kao Čisti četvrtak, premda se taj dan sređuje kuća i završavaju svi "prljavi poslovi".

Veliki petak – dan žalosti prema Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Tokom službe koja je posvećena stradanjima Isusa iz oltara se iznosi plaštanica – lik Isusa koji leži u grobu kome se vernici klanjaju.

Velika subota – na svečanom bogosluženju sveštenici obučeni u praznične odore osveštavaju farbana jaja i kuliče, a vernici se pripremaju za najradosniji praznik – dan kada je Isus vaskrsao iz mrtvih.